Српски технички лист

— 159 —

Слеме— Столице, почели развијати и све тешкоће и скупоћа истих предвиђати, секција [. је у свом реферату из прве половине јула 1907, упућеоог управи, представила целисходно са напуштаља ове трасе и усвајање оне г. Јирачекове преко „Обрадове Столице“ Управа је овај предлог одмах прихватила и у том, смислу известила и госп, Министра грађевина, натласив уједно, да је управник већ у свом ранијем реферату (почетком јуна мес.) изложио своје мишљење о свим незгодама и тешкоћама усвојеној као и то,

Преко „Обрадове Отолице« много повољнију.

које нас очекују на траси, да и он сматра трасу

у сваком погледу као

Када је овакав реферат био поднесен, уговор са г. Џифером још не беше подписан, и није било тешко, без велике штете, сврнути на бољи пут.

Но пошто представка Управа није нашла на повољан одзив, то је отпочети рад на траси настављен.

Кад су тешкоће око извршења радова одводнавања, како у погледу самог пзвршења тако и у по: гледу односа са предузимачевим органима, почеле бивати несносне, управа је умолила Дирекцију: да одреди комисију која би још један пут озбиљно на терену проучила све прилике и формулисала свој прадлог у томе

да-ли да се остане на отпочетој траси или да се пређе на трасу преко „Обрадове Столице.“

То је бипо у другој половини месеца Октобра године.

На то дирекција одреди у комисију инспекторе г. Св. Поповића, Шавлићевића и Бабовића.

Међутим је на дане 27. и 28. октобра 1907. год. и Министар грађев. г. Јов. Јовановић, праћен од директора јосимовића, управника г. Милашиновића, г.г. инспектора и предузимаса г. Шифера, обишао трасу од „Св. Петке“ до „Столица“ као и ону од Св. Петке преко „Обрадове Столице“ до у Вел. Оувају, и лично

се уверис о свима постојећим приликама на обема трасама.

1907.

По повратку одр.ђене комисије са терена, и на основу њена извештаја, Управа извештава дирекцију, да је комисија дошла до истог резултата који је Управвик г. Милашиновић већ почетком Јуна у свом реферату истакнуо био, а то је: да је терен на десној косини

Честобродице тако несигуран и ћудљив да се, и поред огромних трошкова учињених на његово консолидовање, не могу очекивати поуздани резултати у будућности, што би пак за значај ове пруге било фатално. Спроводећи овај извештај Управника г. Милашиновића, са извештајем комисије, дирекција да се, по досадашњим проучавањима. траси преко „Ве-

министру грађевина, односно директор г. Јосимовић, наглашује шала“ уз Малу Честобродицу до „Отолшца“ има сматрати као неповољнија. како у погледу грађења тако и за доцније издржавање, те сеиг. Јосимовић налази сада побуђен предложити грађење по поправљеној траси преко „Обрадове Столице.«

Да се дође до оваквог уверења, да је Јирачекова траса најбоља узгред буди речено било је потребно и комисијама и управнику и директору да прође две године и да се ееси катастрофа на напуштеној траси.

На ово је сљедовала одлука г. Министра грађевина: да се део пруге оц Св. Петке преко Столица до Вел. Сукаје напусти, а да се усвоји поправљена варијанта преко и да се цео посао око грађења ова деонице уступи досадашњем предузимачу по нарочитој

„Обрадове Столице“,

погодби.

Пошто. према оваквој одлуци, није било могуће доћи до погодбе са предузитачем г. Шифером, то је уговор закључен са њима морао бити раскинут и обрачун на извршене радове и накнаду штеге састављен.

После овога сљедовала је даље одлука г. Мииистра грађевина: да се позову три страна призната стручњака, те да они прегледају на терену све до сада штудиране и предлагане трасе за прелаз преко вододеница моравско-тимочке, и да за тим поднесу министру своје мотивисано мишљење за ону трасу, коју нађу да ће у сваком погледу, како за грађење тако и за експкоатацију, бити најповољнија и најсигурнија

Ови су стручњаци у другој половини марта месеца ове године прегледали све трасе на лицу места, и поднзли г. министру свој извештај који се слаже с одвојеним мишљењем члана прве комисије у свима. главним тачкама и који ће се у „Техничком Листу« и оштампати, ради потпуног обавештења наших стручњака.

Н. М.

О реформи наше железхцчке шарифе.

(Наставак)

Из саобраћајног оделења железничке дирекције добили смо детаљније податке о дневном броју возова и о саставу њиховом, чега у статистиди нема. Ми ћемо их овде све навести:

а). Пруга Београд

метара и сваког

= – Ниш има 248 тарифских килодана има:

Два брза воза у којима је по 1 директан вагон УП класе и то са 12 места [ класе и 32 места друге

класе; по један вагон за спавање (16 места); 1 обичан вагон ИП класа (9 места 1 и 16 места | кл.) и 1 директан вагон [1 класе (72 места).

Два путничка воза у сваком пе 2 вагона ЏП класе (9 места 1 класе и 16 места П класе); 1 вагон П класе: са 32 места и 4 вагона [|| класе по 50 места.

Два мешовита воза у сваком по два вагона ИП кла-

се (по 9 места 1 класе и 16 места Ш кпасе) и 3 вагона. 11 класе по 50 места.