Српски технички лист

– 158 —

Истог месеца г. Милашиновић, помоћник директора, који је у то доба вршио дужност директора, предлаже Министру грађевина да комисија сад поново изађе на лице места и још једном проучи и оцени обе трасе; који је предлог одобрио тадањи заступник Министра грађевина г. 8. Пашић.

У међувремену, док се је водио споразум о излазу комисије, био је враћен на директора г: Миливој јосимовић, и он је одмах обуставио сваки даљи рад ове комисије, и концем маја 1906 год. подграђевина г. јов. Станко-

положај

нео је тадањем Министру вићу свој предлог да се састав комисије измени овако: М. Јосимовић директор, В. Вуловић инспектор, К. Савић професор, и та комисија да се крене на пут, што је наравно г. Станковић и одобрио.

(Ова је комисија извршеном обилажењу и прегледу у питању стојећих траса, концем Јула месеца 1906 год. Министру свој извештај, у коме она предлаже да се усвоји траса инспектора г. Живковића : Клачевце—Вешала— Столице ит,д., а нег. Јирачекова: Д. Мутница—-Обрадова Столица— Суваја, итгд., јер комисија је нашла да је она прва траса боља за саобраћај и јефтинија за грађење.

Пре но што је донесена одлука по поменуте уже комисије: Јосимовић, Вуловић, Савић, од стране дирекције инспектори једном пре-

по

поднела

извештају

били су изаслати гг. Св. Поповић и В. Бабовић, гледају целу косину Велике Честобродице, у појасу првобитне трасе, штудирану деведесетих година за нормални колосек од стране почив. инспектора М. Мар-

да још

ковића.

Ова су господа, по своме повратку, ректору г. Јосимовићу свој усмени извештај у томе: да треба усвојити првобитну трасу, са извесним изменама утврђеним на основу њихова рекогносцирања као најповољнију, јер је на истој избегнут сваки сумњив терен, и што неће бити дужих тунела од <= 0

У том смислу поднео је директор Тосимовић свој предлог Министру грађевина г. ј. Станковићу, који је ову предложену трасу усвојио као дефинитивну.

За овакав поступак дирекције и тадашњег Министра грађевина заиста излишан је сваки коментар.

Та траса, од Св. Петке па клисуром Грзе и долином Честобродице до „Столица“, не беше тада на терену обележена, што није могло ни бити, јер су првобитни тахиметриски снимци морали још знатно да се допуне, пре но што би се могпо приступити повлачењу трасе у плану и њеном преносу на терен.

За време рада на снимању терена и обележавања трасе цела је инжењерска секција дирекцији предочила ове тешкоће и недаће које су се доцније десиле, али без успеха. |

За ту трасу израђен је и предрачун, одржана лицитација априла месеца 1907. год. и она је била уступљена у израду предузумачу г. Шиферу, пак је доцније, као што ће се видити, морала бити напу-

штена.

поднела ди-

Ову је трасу директор г. Јосимовић у свом реферату од мес. аггуста 1906. год. обележио као посве задовољавајућу и бољу од свију дотадањих, разлога што је на њој изовегмуш сумњив шерен и што нема тунела дужих од 300 м. итд.

из

У колико се је ова тврдња о избегнутом сумњи вом терену обистинила, показао је јасно цео доцнији

развој ове ствари, који се завршава напуштањем ове трасе. Важно је овде још напоменути, да оса ове трасе

на њеном најтежем делу, за време одржане лицитације, није још била обележена па, сљедствено, ни комисијски прегледана. О тора је и у предрачуну за радове одводњавања стављена, произволно и на памет, јегна сасвим незнатна цифра; а међутим у семом почетку радова обелоданило се је, да ће и издатци за

радове ове врсте попети у недоглед. Међутим ја у бр. 12. Техничког Листа од 25.

Марта 1907. год. поводом рхсписане лицитнције за грађење средње деонице за железиицу Параћин—Зајечар изашао уводни чланок „Још једна реч у дванаестом часу о траси пруге“ ит,д. у коме се најодсудније саветује дирекцији и свима меродавним круговима, да се напусти траса преко Слеменског потока и Столица. Чини се и последњи покушај да се Орбија спасе једног скупог искуства (и једно да слободно речемо срамоте) „неби ли се српски инжењери, српска техничка школа и струка сачували од тешке недаће ако неи кттастрофе, бруке и срамове“ итд. али то ништа не помаже. јер, 16. апр. држи се лицитација и пруга се уступа у посао.

У половини маја 1907. г. постављен је био за управника грађења нових железница тадањи помоћник директора г. Милашиновић, и то као у сваком погледу подчињени референат директору г. Јосимовићу који је, по одобреном устројству Управе за грађење нових железница, задржао врховну влас располагања и реферисања Министру грађевина. — Г. Милашиновић је концем маја обишао, са предузимачем г. М. Шифером, пругу која је овоме била уступљена у израду од Доње Мутнице до Боговине.

Том приликом г. Милашинович је са пред)зимачем, и шефом секције г. О. Кузмановићем, обишао обележену осовину трасе од Слемене до Столица, дакле на њеном најтежем делу. и, по своме повратку с пута, он је у своме реферату, којим је расправљао разна потраживања предузимачева, изложио јасно своје мишљење о свима незгодама које се имају очекивати на тој траси.

Но, ово је мишљење управниково наишло меродавноме месту на омаловажавање и није се никако ни узимало у обзир. — Нами није познато какав је реферат поднео управник за грађење ати знамо да је рад око процеђивања земљишта вршен и распоређеи противно техничким правилима и искуству на шта је у своје време обраћена пажња на то да гренажа каква се врши неће имати никаква дејства. Кад | су се доцније радови око одводњавања, на делу трасе

на