Српски технички лист

— 170 —

На жалост и ми имамо да се боримо баш.

противу оних, којима би био свети задатак, да ободравају наше млађе колеге да истрају

инжењерски лозив; да се боримо противу

млади инжењери синови наше домовине.

чињен чиновник човеку без факултетске спреме, кога истичу на висину махом тесно“ груди партијски интереси.

Удружење српских инжењера и архи-

| текта води ту борбу, и ми само од срца

ЈУ | желимо, да у тој борби буде прави борац часно на тешком послу, који им додељује једино за интересе српских инжењера и · свих Срба инжењера.

оних, којима је пречи странац, и сасвим о- |

средње способности но скромни а спремни. . јако буде сваки по свом знању, умењу и

И код нас није реткост, да је старији | положају, према својој снази, искрено поинжењер, факултетски образован човек, пот- Матао наше удружење и ревносно буде тре-

· био кукољ из жита,

Услеха ће сигурно моћи и морати бити,

Ј.

О реформи каше железкичке шарџфе.

(Наставак)

Ми набосмо да је код нас од свију места на расположењу заузето само 21,679%/, према томе од броја

дозвољених места за попуњавање биће заузето =

21,679"/, == 24,176%/ у дакле, за сваког путника П кла500.100 Ура 776 2000 кг. дакле за 1500 кг. више но што железница према својим прописима пристаје.

Према свему досадашњем мишљења смо, ца бисмо могли слободно редуцирати тарифу за путнике П класе, ако не више, оно бар за 209/, —— 25%, па да железница, ако и не покаже већи бруто приход „од че класе, бар користи народу. Ова корист трговачком свету била би много већа, но што се у први мах може и замислити,

ИЕ Путничка класа српске државне железнице Нашли смо да су сва места ]|[ класе у свима возовима пропутовала у 1902 год. 129 704 309 километара, а путници 1! класе (рачунајући и војне транспорте) пропутовали су према статистици: 44 505 679 километара. Заузетих места било је према томе. 44505 67900 129 704 309 Кад опет узмемо за основу прописе српске дрсе може попунити 87'%/,

се фактички железница преко

== 34 319

жавне железнице по којим места 1|[[ класе; добијамо да бисмо могли с истоветним трошковима возити још 52,7%/, путника.

Кад би вагони били по пропису пуни, дошло би на сваког путника по:

11500 : 43,5 == око 264 кгр. а овако за сваког путника вуче по километру: 87

а = око 670 Кгр,

(С предпоставком да би спуштена тарифа · изазвала, да се попуни бар 45%, места могли бисмо та-

35 7 рифу редуцирати на“ И ои садашње,

дакле, за 220.

У сваком случају моћи ћемо место 229%/, спустити тарифу бар за 10 — 16", без штете по државу а

ва велику корист путника. |

На који начин треба извршити реформу

наше железничке тарифе за путнике.

У последња два чланка доказали смо, да је ферквентација наших путничких возова недовољна, и да је томе главни узрок висока путничка тарифа, од које нема ни железница ни публика оне користи, коју треба да има.

И сад се са свим природно истиче питање, па како треба реформисати тарифу за путнике на нашој државној железнициг ;

Прошлих година тим су се питањем бавиле између осталог и дирекције државних железница у Данској и у Шведској.

Данска је 1! августа -1903 своје тарифе, коју је била пре тога сувише спустила, а на против дирекција шведских железница на основу обимних студија предлаже, да се тарифе спусте и уведу тарифе тако, да тарифна стопа опада са даљином.

Србија није у истим приликама као Шведска у погледу железничког промета. Већина главних градова. у Шведској лежи на води, те имају махом згодан подвоз воденим путем бар док је лето м док су реке и море слободни од леда. Сем тога велике су вароши врло делеке једна од другг. Насељење Шведске је врло ретко.

Али ћемо ми поред свега тога у кратко изложити којим су путем ударили шветски стручњаци при

године повисила

по зонама,