Српски технички лист

~ а ==

реформи своје жилезничке тарифе, јер је тај пут био веома правилан и може послужити и нама при решењу овога тешког а тако важног народно економског питања.

још 1898. године једна нарочита комисија проупроје- кат о реформи путничких железничких тарифа.Исто је тако други пројекат тарифа по зонама поднео Краљу 1899. год енжењер [ајафтбт.

чавала је ово питање и поднела је Краљу свој

Желе вичка дирекција је проучила оба пројекта и фебруара 1903 године објавила је свој извештај

у коме __ ез основа претреса питање о реформи тарифа и којим препоручује да се усвоји зонска тлрифа.

Као основу узима Д.рекција сопствене трошкове око путничког промета и при том ради по са свим ссобеној _ Она три категорије.

методи. је ове трошкове поделила у

а). На трошкове који не зависе од даљине путовања али који расту са бројем путовања-

р). На трошкове који расту са даљином путовања. |

с). Ла трошкове који не зависе ни од броја путовања нити имају икаквих директних односа с величином. промета.

Не гледајући, дакле, на трошкове под (с) трошкови утрошени за превоз путника састоје се из једног стапног дела (а) и једног променљивог дела (р). Из тога се одмах даје извести, да су трошкови на већу даљину по километру путовања ва мале даљине, где привлађује сталан трошак (а).

сразмерно мањи но

Кад би се знало колики су ти трошкови (аји (ђ) по путничком кип-метру и кад би било познато на који се начин распоређују путници и путнички број километара на разне групе даљича, онда би се могли

распоредити ови трошкови и по броју путника и по даљинама путовања.

У трошкове прве врсте под (а) и (ђ) рачунају се:

1). Трошкови око возног особља и око одржавања и осветлења вагона;

2). Одржавање локомотиве и вуча возова;

3). Интерес на капитал прибора;

за набавку возног

4). Трошкови надгледања пруге и станица; 5), Трошкови који потичу услед продаје билста, експедиције робе, и контроле. и

6). Трошкови око маневре са вагонима.

(Ови побројани трошкови не могу се извести из обичних објављених статистичких података, њих треба извести из непосредних података, који се прибирају у оделењу за контролу прихода и расхода.

То је дирекција шведсках железница извела за

"своје пруге и нашла да на путнички саобраћај пада у

години 190180Ј 13100000 динара.

Стални трошкови под (с) обухватају:

1). Опште трошкове управе;

2). Трошкове одржавања пруге (и трошкове око превоза путника лабом у Шведској).

3) Интерес на онај део капитала уложеног на грађење, који пада на путнички саобраћај (изузимајући интерес на уложени капитал за возна средства).

Железничка је дирекција ове трошкове под !, 2 и 3 оценила одсеком без даљих детаљнијих објашњења на 6459000 трошкове који падају на

терет путничког саобраћаја.

динара, као

Свега дакле пугнички промет проузрокује трошкове на :9560000 динара. Приходи од путничког промета достижу 19755000 динара и отуда добит износи 215000 динара.

чиста

Халет Удружења Српских Хнжењера и Дрхитекиа,

Џлановима Удружења.

Према прописима Устава Удружења и ове ће године бити главни годишњи скуп Удружења у Београду на дан Св. Троице 1. јуна ове године. Позив на скуп са дневним редом објавиће се члановима доцније а у

року који прописује Устав Удружења.

По свршеним пословима на главноме скупу поћи ће Удружење на излет. За ову годину пројктозан је излет, што је већ раније у листу објављено, у овоме праву и по овоме програму:

]. јуна у 7 часова у вече бродом до“

Турне Северина, где се стиже 2. јуна око. 11 час. пре подне;

У Турну Северину пробавиће се. 2. јуна до 6 часова у вече (по источном времену"), када се бродом креће за Радујевац где се стиже у 9 часова и 30 мин. (го источном времену), а одатле за један до један и по час у Неготин;

у Неготину ће се провести 3. јуна по програму, који ће утврдити тамошњи инжењери; ко не жели продужити пут од Неготина може се вратити у Београд бродом 3. или 4. јуна. Брод полази у 12 часова н 20 мин,