Српски технички лист

зе 78

пажњу на ово делце и да ће се она хтети и моћи корисити досадашњим страним искуством. јер и миу Београду имамо да се боримо противу прашине, у доба кад наступе пролетњи и јесењи ветрови нарочито у

оним улицама, који су у празцу кошаве. 1 Аутомобили и прашина.

Најмодерније саобраћајно срество,

много

аутомобил, има много му се што-шта замера и од тих мана и замерака значајна је и та што брзим кретањем подиже на друму и по улици велику прашину. Точкови аутомобила обложени плевматиком

дејствују као вентилатори и подижу прашину у којој

махна, својим

поред анорганских има и органских састојака. Хигијеничари тврде, да су органске частице прашине (балега и друга нечистоћа) носиоци бацила које су по здравље штетне. Али и сами неоргански делићи улич-

не прашине могу бити штетни по здравље.

Здробљени делићи камена својим ивицама оједају органска ткања животињских организама кад их озе удишу. На тај начин повређена ткања отварају бацилама пут у племените органе животињског тела. Тако се многа тешка побољевања приписују упливу уличне прашине.

Али поред аутомобила и обична кола с коњском запрегом при брзој вожњи подижу такође уличну прашину, кад је суво време.

У живим варошким улицама у извесно доба дана прашина се и не слегне. Она лебди у ваздуху као густ облак и повлачи се дуж улице таман толико ниско, да прашину из тог облака удишу они који у колима седе. Најмања ваздушна промаја односи прашину и на пешачке стазе те и пролазници пешаци добију свој део. Чак и дрвета по ивицама паркова сива су од прашине а тек дубље у шуми ваздух је чист.

Све се ове појаве виде јасно у Београду и ако у нашој престолници није жив аутомобилски саобраћај изузев улице кроз које пролазе наши електрични аутомобили по шинама.

Ова невоља с прашином најбоље се даје отклонити одстрањивањем узрока који прашину производе. Најбоље би срество било употреба чврстог материјала за израду горњег строја улице. То би био гранит и базалт. Али се та врста камена не може свуда добавити. За израду горњег строја 'улица употребљује се и мекше камење као: кречњаци, пешчари, речни шљунак и т. д. због мање цене. Овако израђени горњи строј улица или друмова можда је био доста добар за оно време кад је друмовима пролазило. ма-

ње копа и јурило мањом брзином. Међутим саобраћај.

и по друмовима и по улицама из дана у дан расте. Захтеви су у том погледу све већи и наши друмови и улице морају се, хтели ми не хтели, прилагодити. новим потребама па и аутомобилском саобраћају. Услед употребе бицикла и аутомобила добијају данас друмови много већи значај но што су имали и пре же. лезница. |

И. Да се по друмовима и улицама сузбије прашина задатак је културног напретка у будућности треба нове друмозе и улице градити, да по њима не може бити толико прашине, колико до сад. Постојеће друмове-и улице треба тако одржавати и опремити да ни на њима не буде прашине. Културни папредак данашњег доба има да реши та важна културна проблема. Не може се у многим земљама ни помислити на

тако

потпуно обнављање већ постојећих друмова и улица. На то би се могло помишљати можда у Србији где друмска мрежа није ни веома разграната нити је управо вештачки израђена. Горњи строј наших друмова у ствари и није вештачки израђен он није одговарао ни некадашњим условима слабог саобраћајз а камо ли да одговара садашњим.

Али ни врло чврст материјал употребљен за израду горњег отклонити стварање прашине. Прашину доносе колаи с пољских путова без горњег строја.

До сад су од прашине страдали они којисе возе аутомобилима и бициклима. Они су зато и највише наваљивали да се отвори борба противу прашине по друмовима и улицама. Образована су нарочита друпрашине и ова су чинила разне

строја друмова и улица. не би могао

штва за сузбијање покушаје зарад тога.

Но и други друштвени кругови сматрају да је дошло време, када се мора онерично борити противу прашине, супротно онима који мисле, да су друмови постојећи построји с којима се мора рачунати какви су такви су. Ово последње није баш напредно мишљење. Време је у осталом већ да се што пре заврши периода покушаја управљених на то, да се сузбије прашина те да оправка друмова пође живље и рационалније "напред. Стога ћемо и изложити досадашње покушаје које су чинила разна друштва са сузбијање прашине по друмовима и улицама. Нарочито: Немачко друштво у Минхену и слична друштва у Женеви, Бечу итд као и разне општине по Француској и Енглеској.

Ми смо у Србији у неколико срећнији у том погледу но остали народи; јер код нас друмови с малим изузетком не би се смели ни назвати да су друмови јер им је горњи строј а често и траса испод критике, недовољни су за жив саобраћај који се из дана у дан развија. И ми зато управо имамо да почнвмо из почетка. Зато ће нам добро доћи до сад прикупљено искуство других народа.

Потребан је бољи начин за поправку горњег строја друмова, и сузбијање прашине нарочито употребом парног ваљка.

У Краљевини Баварској до скоро се друмовима обраћала, недовољна пажња. У планинским пределима било је до скора друмова, по којима се није могло возити без помоћне запреге. Сад су ти друмови веш-

| тачки поправљени и по траси и по горњем строју и