Српски технички лист

— 1 постали су прави вештачки друмсви. У Баварској, сад и за обичне макадамисане друмове употребљују ту цаник од базалта наместо кречњака. Само је још спојна грађа од кречњака, који се под теретом товарних кола дроби и прави прашину. још се и данас штеди на преносу песка и другог материјала Подеснијег за спојну грађу, зато се чак и на државним друмовима може да оствари колико толико сношљиво стање тек употребом много радне снаге.

Има још једна незгода на друмовима по Баварској и другим немачким државама, на коју се и данас туже многи путници који путују аутомобилима и обичним колима. А то је начин рада при обнови горњег строја друмова сваког пролећа.

Познато је да постоје два начина одржавања друмова: по једном начину обнавља се од времена на време цео горњи строј а по другом се из дана удан поправљају - крпе— озлеђена места.

Још је и данас у Немачкој највише распрострањем овај други, старији, начин крпежа. Бразде које кола усеку у горњем строју друма, путари просто по-

пуне шљунком или туцаником и набију ручним маљем

па оставе колима да набијање и поравњавање доврше. Последица тога је, да се запрега брзо изнури а и кола брзо кваре. Аутомобили са својим пневматицима кад наиђу на тако попуњене бразде просто растуре камење, уместо да својом тежином што боље набију поправљена места. Зато је овакави начин рада за аутомобилски саобраћај просто бесциљан — некористан. материјапа дроби се после под притиском точкова у прах

те је зато у лето све више прашине на друму.

За велики саобраћај је према томе једини рационалан први начин одржавања по коме се од времена

на време цео горњи строј обнавља. Шљунак или гуцаник разастре се по целој ширини друма и ваљцима набије. Али се при таквом раду мора да обустави саобраћај. И да би та обуставе што краће време трајала, потребно је радити што брже. А то се може само тако ако се употребе парни ваљци. Парне ваљке

препоручују ви ауторитети у грађењу друмова. А искуство је показало да су на местима где се парни ваљци упогребљују доиста и друмови у одличном стању. Тако је нпр. у Виртембергу.

Наставиће се

Разбацано камење, ако је од мекшег

јад Убружења Српских Инжењера 1 Лрхштекта.

1У. меени скуп на 27. децембра 1907. год.

(наставак)

Ја сам прошли пут напоменуо а и сад кажем, да ја не могу никако да разумем ту ствар, зашто људи, које ја високо ценим и за које сам уверен да знају извршити сондажу много боље но ја и г. Шевић и који су знали да ће сва одговорност на њих да падне, побегоше од те трасе. Ја сам противан овоме брзом грађењу железница. ја сам далеко од тога да то критикујем, можда то лељи у интересу земље, макар да ја спорим да је грађење железница наша насушна потреба. ја сам једном приликом доказао да такво грађење ије нама потребно јер наши производи ни земљораднички ни индустријски нису толико нагомилани, па да се само чекају железнице, да се товаре и извсзе, већ је наша железница потребна да се тек створе производи како индустриски тако и земљораднички и да се тек после тога извозе. Ја сам казао да ми немамо ни нсвчаних средстава, ни иницијативе, ни људи, да можемо тако брзо створити железнице. Ти људи, ти капитали треба да расту заједно са умножавањем железница и то треба

да расту постепено, али за то нама треба више времена но за грађење железница. Ја хоћу с тим да ка-

жем да нама није потребно „тако. брзо грађење желез-.

ница а далеко сам од тога да критикујем што је Скупштина донела такав закон и што је то нашла за потребно и што су га примили лруги инжењери. Хтело се показати да неће: да.се бескорисно плаћа интерес

у 3'/, Ја сам казао, кад сам говорио о железницама: да ће бити више штете од грађења железница но што ће износити сума кад се буде плаћало З9 ЈЕ.

Ја сам казао да ће се грађење железнице дискргдитовати и да ће неуспех прећи од ње на нас саме. И место да подижемо постепено грађење тих -00 километара железнице, ми ћемо их или саградити или не саградити па ћемо после стати 20 година: Ту је била потребна предострожност па да ми дођемо до наше железничке трасе. Ја нисам хтео да кажем да су ту криви они који су донели тај закон, него сам хтео да кажем да је узрок у таквом закону, јер иначе не може да се разуме зашто су ти људи бежали од тога,

То је што сам имао да кажем.

Председник Удружења Нестор Ман ојловић — Господо, молим вас, ако желите да будем кратак, онда будите добри да ме саслушате и не прекидате.

Тражи се од мене да ја, као председник удружења, своје гледиште по овој ствари изнесем. Ја-ћу бити врло кратак у том погледу.

Пре свега треба да вам кажем да Уредништво Техничкога листа није било у могућности да се овим питањем онако позабави како је желело, једино за то што апсолутно није могло добити оне поуздане податке које је тражило. Добити из Дирекције потребне податке то је једна немогућност и за то смо по овој ствари