Српски технички лист

– 175 —

тако доцкан узели иницијативу. Ми смо писали по неке чланке, пуштали смо неке добровољне прилоге, који су нам слати, али поуздане податке нисмо могли никако да прикупимо. Томе је опет крив систем, о коме непрестано говоримо, који се и овде показао као систем, који не допушта да сва светлост обасја све предмете, који се тамо свршавају. То је једна велика грешка, јер у техничким питањима нема ничега што би требало крити, јер је то јавно целом свету изложено и не треба да се крије од нас инжењера. Кад је обустављен рад, онда је уредништво написало у листу један чланак, које је носио наслов „Честобродички катастрофа“. Међу тим, тај наслов и то име ми не треба да усвојимо, јер то није катастрофа. ја сам у својој пракси имао много већих недаћа, које ипак никад нису биле катастрофе. Ја мислим да и ми, као техничари, грешимо што овој ствари придајемо много већу важност но што је она има.

Извесна господа овде тражила су да се именују виновници овога догађаја што је по моме мишљењу, погрешка, јер ми нисмо овде никакав суд нити имамо кога да осуђујемо. Ми смо у главноме имали ту намеру да позовемо инжењерско Удружење да се огради 'од једне увреде која нам је учињена тиме што се казало, да је инжењер српски једна незналица, и ако је "тај прекор, Може бити, потекао поводом грешке коју „су учинили извесни наши другови и према томе не можемо да примимо солидарно ту грешку на своја "леђа. Из разговора, који сте овде чули, могли сте се уверити да су српски инжењери учинили од своје „стране све да се од тога прекора оправдају. Пало је речи, нарочито у првој седници, да би ово питање требало пренети и на поље политичко. У данашњој "седници ја констатујем са великим задовољством, да смо се од политике уздржавали и да смо чисто технички ову ствар претресли, а то је било потпуно "правилно.

Међу осталим прекорима, јесте и тај, што је пожурила да железнице сагради за три године без обзира на то да ли је то државна ги земаљска потреба. За грађење баш овога дела железничке пруге рок од3 године по моме схваћању и разумевању није кратак. Могу ове тешкоће да се савладају за три године, могу тим пре што према извештају комисије, који сам ја имао прилике да прочитам, видео сам да је тај извештај писанјош 1905. год. значи да је једна комисија још 1905. године прегтледала и упоређивала трасу Ирачекову и Косте Фивковића; значи да је тај терен већ био довољно про-

који се чине влади

студиран,

Што се тиче техничких тешкоћа познато ми је, као и.вама,; да се обично узме најважнији објекат и каже се максимално време које је потребно да се тај објекат сагради, па ако се тај објекат може саградити за три године онда се могу и остали радови за то време довршити. Код нас се није тако радило, него „се почело са грађењем лакших делова, почев од Зајесчара до Боговине.м од Параћина до доње Мутнице.

Као што видите тај је програм наопачке изведен и ја га као инжењер никада не бих могао усвојити. Допустите сада да вам изнесем неколико интеизвештаја, који су г. М. Машино- · упоређајући трасу Јирач=кову

ресантни места из вић и остали поднели, и трасу греко Столица.

Они кажу:

ЧЕСТОБРОДИЦА

[ Комисија, Извештај децембра 1905 — М. Милашиновић, М. Божић, Ј. Стефановић, К. Живковић' Вуловић и Коста Јовановић.

Због врло сложеног терена и рбавог времена од „Летњака“ до дгог тунела под Обр. Стол. траса је прегледана парцијално. —

1. _ Траса преко „Столица“

28%/. без икаквих радова поред друма Пар. Зајечар ТКкт тешког терена

Јирачекова траса меродаван успон 30%,

на вододелници Ту- 2. нел 1500 т.

далеко од насеље- 3. них места.

тунел кроз брдо, прож 4. ман терен многим и дубоким вртачама и зато граћење овога изазива врло велике тешкоће, тунел би морао бити обложен а на неким местима можда јаким профилима осигуран. — Најзад на ЗКт формације црв. пешчара са знатним радовима.

2 станице у вели- 5. ком размаку са успон. отпором 309/%

500 — 600 краћа. 6.

Ком. не упушта се у оцену: која је траса боља

4 постаје ложене

згодно по-

Тражи измену трасе „Вешала Столица“ са тунелом у „Вешалу“ и Столицама“

Препоручује студију трасе узГрзу, гарском падином ка Отражи, и да се изради прорачун за све трасе

Г. Јефта Стефановић одвојио је своје миш-

љење. Мишљење је његово ово: к тач: 1). на Ј. траси моћи ће се свести на 25— 268

„ 2). тачно је за тунел — дужину не опредељује

„ 8). 1 сат је удаљено село Скорице

„ 4). не верује да ће требати ванр. осигур. тунелског профила, ни да ће бити ванр. тешкоћа. Слојеви црвеног пешчара нагнути су у брдо и зато ће усеци бити потпуно сигурни — без потпорних зидова,

к тач: 5). Могу се уметути мимоилазнице и станице меродавни успон неће бити 309%/«

6). Земљиште преко Честоброд. скроз ровито и окренуто северу — било би изложено свима непогодама сметовима и ветру и обурвавало би се. ]. траса на чврстом и сталном земљ. при том на сунчаној страни.

Тражи да г. ]. доврши своју трасу те да упорећење буде могуће. Г. Живковић потпуно је определио своје миш| љење о обема трасама и он је нашао ово: