Српски технички лист

– 188 —

мамо координата. (О обзиром на површину Србије од близу 5 000 000 хектара то је мали број. Ја могу само да благодарим г. Радојковићу, што је прикупио ове податке о радовима, који ако се систематски настсве моћи ће послужити као основа за даље наше радове. ја не сумњам да г. Радојковић зна ла се правилником за топографски премер у Пруској тражи да на сваких 5 километара површине дође по једна укопана триангулациона тачка и онда је оно што ми имамо недовољно.

Штета је што не видимо да је већи број радевика жудно пошао на послове ове врсте, и што ти раденици нису осигурани, да и у блузи буду само геодете, а да се не сматрају као привремено упућени на тај посао. Треба организовати особље, добро га платити и онда очекивати успешне резултате.

СО. Радојковић јЈедеринов апарат за мерење

дужина ја хоћу да п»именим само за велике вароши. где је триангулација врпо тешка. |

(. Бошковић. Овде је управљено једно питање посредно.и на мене и ја хоћу да одговорим. Односно публиковања радова на државној триангулацији, као што сам већ рекао, доћи ће у своје време. Ми нисмо у стању били да за ово време осигурамо сталност персонала; чија је то кривица у своје време биће такође објашњено. Ми писмо имали ни довољан број персонала да све што је на терену израђено брзо довршимо и публикујемо У своје време видеће се како је рађено и коли:о времена, да ли десет година ила мање. Односно, топографског премера на основу нове триангулације могу рећи св : И ако Немци у правилницима захтзвају да на сваких 5 км“ дође по једна триангулациона тачка, и они се тога не придржавају. Сам г. професор Андоновић каже да треба иматл практичке погледе, па се не упуштати у сувишну тачност, којом би се промашио циљ. Кад се има посла са једном малом земљом, која се у погледу финансијске моћи не може сравнити са Немачком неће бити погрешка ако се покаже да се и са мањим бројем триангулационих тачака може доћи до доброг, потребног топографског премера. Ја могу доказати да ће наши снимци задовољити све потребе, које се траже од једног топографског премера. .

М. Андоновић,. ја благодарим г. Бошковићу што је изашао са својим мишљењем. Ми у Орбији смо навикли да у Србији увек тражимо нешто м:ње, међутим у свима другим питањима хоћемо да смо равни са Немачком и Француском. ја одбијам да је Србија сирота земља, јер је за 950 тачака издала око 300000 динара, то би значило 300 динара за једну тачку, и питање је да ли је то свршвно. Ако се још узму у рачун и плате официра коштаће и више од 300 000 динара. Осим тога у самом Београду је опет дато око 300 000 динара па се нема још ни полигоне мреже, да и не говорим о мрежи малих тачака.

Дакле једна држава која даје 300 050 динара за 1000 тачака није сирота, нарочито још кад се узме у сбзир да је Србија за триангулацију идеална земља, јер

| старски премер. Ако

| би требали

се може на триангулацији да ради по 4—5 сати дневно. Ми смо имали понуда да за 200—300 000 свршимо потпуно катастар Београда а међутим сад смо запали па не можемо да испливамо. И тамо је погрешка што нема сталности у персоналу. Вазда је изношено да професор Андоновић тражи да ове ствари раде само цивилни геодети, међу тим то није истилча, ја сам траНе може се успешно радити са људима који се откоманлују једне године овде, друге

жио само сталност.

године онде. Ја бих желео да се г. Бошковић постара да се тај посао устали, јер ће то нема сумље утицати добро и на катастар земље.

С. Бошковић Овде је опет поменуто коштање триангулације. Г. Андоновић, отац био је толерантан

и ја сам вољан да му одговорим. Очевидна је ствар да ретке тачке, да:ле вишега реда морају коштати скупље. И кад би се сад мрежа попунила дошло би

се до убеђења да наша триангулација не би коштала скупље него у другим државама. Друго тражи се да Србија треба и у топографском премеру да претходи већини европских држава, као што претходи у триангулацији. Међу тим триангулацаја има да послужи за све врсте државних премера а не само за топографски премер, који је лошији рецимо у сравњењу са катастарским премером. Ми треба да вршимо топографски премер са извесним циљем, и у колико га јефтиније постигнемо у толико боље. Не треба да узимамо баш за пример Немачку; у другим пржавама нпр. Аустро— Угарској постављају се мањи захтеви. Кад ми можемо са три тачке да снимамо на једном листу по вршину од 140—150Кт%, онда је то за наше прилике задовољавајуће.

М. АндоновићУ Аустрији је премер доиста лошији, да не говорим већо Босанском катастру. У Аустрији се тражило да на једну географску миљу

дођу по три тачке па да се пређе на графијску мрежу.

То је напуштено. ја сам мишљења да данас не би тако требало радити, нарочито кад је на прагу катагеографско одељење не похита да сврши остале тачке, нећемо моћи приступити другим премерима. Па баш и по аустриском пропису ми да имамо 2700 тачака, међу тим имамо их мање за 1800. Кад ми за 7, 8 или 9 година немамо укопаних ни 1000 тачака, онда је питање, кад ће мо стећи основу за топографски премер и по аустриској мустри, која је одбачена. Не велим да се ми мсрамо придржавати захтева. који се у Пруској постављају, можемо донекле и одступити али не толико да пута мање тачака, што ће бити свакојако ја бих баш желео да видим да ли ће ти је да се упо-

имамо 10 недовољно. снимци бити задовољавајући, потребно реде са каквим другим премером. ја нарочито молим г. Бошковића,.као млађег човека који ради на геодетским стварима нека се претходно постара за сталан персонал па ће онга бити успеха.

С. Бошковић Односно скупоће београдског

катастра ја имам да изјавим: да ја немам ничега за-