Српски технички лист

БРОЈ 21.

ГОД.. Х1Х.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ_

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Железничке трасе кроз Честобродицу.

Извештај експерата.

Господин Министар српске краљевске Владе изволео је одредити нас, да дамо мишљење о траси коју би требало усвојити на делу Св. Петка – Оуваја, пруге Параћин — Зајечар.

Част нам је овим известити га о повереној нам мисији.

Посматране трасе. Српски инжињери штудирали су три трасе:

1. Трасу положену долином реке Грзе и десном страном. честобродичке долине.

2. Трасу положену преко „Вешала“ и „Столица“.

3. Трасу преко „Обрадове столице“ и долином Велике Суваје.

Траса у долини Грзе У погледу тешкоћа за извршење ова нна десној страни че- се траса може поделити у три сасвим стобродичке долине. различита дела:

На првоме делу, између (Св. Петке и излаза из кланца Грзе, нема великих тешкоћа. Истина, овде се пруга мора положити на стрмим странама кла:па, али терен је стеновит и чврст и свај део пруге могао би се извршити без сувише великих трошкова. Траса коју су српски инжињери обележили потпуно одговара захтевима ситуације.

На другом делу, од изласка последњег тунела на Столицама па до састава са осталим варијантима, нема никаквих особитих тешкоћа; на овоме делу нећемо се дакле задржавати.

На против, на средњем делу, од излаза из кланца Грзе (К'). 22)до изласка последњег тунела на (толи-

7

цама (Кт. 32 -- 710), на дужини од 10 Кт., има ванредних тешкоћа.

Траса је пројектована на косини брда чији нагиб не прелази ни у ком случају 0:40 ш, по метру, а на неким местима достиже нагиб 0:90 т. по метру. На овако стрмим странама, усеци од 2 до 3 11. висине у осовини трасе, дају изводнице“ од 20 и више метара дужине за нагибе косина 1:1. Према природи терена одвећ је стрм овај нагиб сд 1: 1, те би св морао убла-

# Падине усека. Ур:

жити на 3:2 (три метра за основицу и 2 метра за висину), али тиме би се повећала дужина изводница у усецима и иначе сувише велика.

На знатном. делу поменуте дужине (изузев један. километар од прилике) земљиште се састоји из црвеног пешчара, распаднутог под утицајем атмосферских агената,

Кад се посматрају косине брда, примећују се многобројна обурвавања: нека од њих, свакако врло давнашња, постала су отуда, што је река подножје косина одроњавала; друга пак, мање значајна, постала су на вештачки начин (израдом усека за пут и т. д.). Из ових посматрања следује да би се, за случај'мало дубљет засецања или оптерећења насипима, могло очекивати обурвавање земљишта.

Да би се на оваквом земљишту могла саградити железничка пруга, неопходно је нужно овако поступити;

1. Да се траса што више прилагоди терену, да се он тако рећи само додирне. Зарад овог требало би употребити скоро свуда дозвољени минимални полупречник (715 та.) и што краће праве између кривина супротног смисла (30 т.).

2. На подножју усека подићи потпорне зидове у малтеру тако, да слободна висина усечене косике не пређе 4—5 т.

3 У усецима извршити одводне јаркове од [0:40 та. дубине најмање и 040 т. ширине у дну.

4. Ногу насипа прихватити потпорним зидовима у суво, који би се имали израчунати тако, да слободне косине насипа не пређу висину од 7—8 л.

Сем ових општих мера, чија је примена капиталне важности, прелаз преко покретљивог земљишта захтева и специјалне мере;

Налазимо да би се ове мере састојале у извршењу ребара у малтеру, ширине 150 п. и 2 т, дубине, размакнута' у одстојању 10 до 12 пп, од осовине до осовине, полазећи од подножја покретљивог земљишта (које је обично на истој страни на којој и пут), па на више до железничког трупа. Овај део трасе, о коме је реч, морао би се тамо, где су та дугачка. ребра, појачати на подножју и на више, у растојању од 20 до 20