Српски технички лист

— 199 —

године, једино што нам је Хрватско и Бугарско Удружење инжењера слало свој лист у замену за наш.

" Поводом чланка у стручном додатку нашега листа под насловом „Орпске Моравке“ од гг. Ж. ]. Димитријевића, обратио нам се преко нашег листа г. Пе М. Миланковића директор немачког музеја за занате, индустрију и технику из Минхена, да за музеј пошаљемо један модел воденице Моравке. Г. Димитријевић као свагдаш. њи пријатељ Удружења израдио је тај модел без икакве личне награде. Модел је послат музеју, који се заблагодарио нарочитим писмом. Заслуга за ово припада г. г. Миланковићу и Димитријевићу.

Већ неколико година осећала се јака потреба, за измену Устава Удружења али се никако није могло приступити решавању тога питања због недовољног броја чланова на главним скуповима, стога је управни одбор сазвао ванредни главни скуп на дан 6. авг. 1907. год. на који опет није дошло довољно чланова, те је управни одбор био приморан, да поново

сазове ванредни скуп на дан 9. септ. 1907. год., на

коме је примљена и решена измена Устава, која је

већ свима позната. (Устав је штампан као прилог бр. 18. од 1908. г. и засебно у књижице.

На преставку Удружења, пређашњи Министар грађевина г' Ј. П. Јовановић актом својим од 28. маја 1907. год. Бр. 835. је упутио Удружењу на проучавање пројекат закона о уређењу Министарства Грађевина заједно са примедбама грађевинских одељака, Цирекције држ. железница и грађевинског одељења општине Београдске. Сав овај материјал поверен је г. г. |. А. Димићу и Д. Божићу да га проуче, среде и реферишу Удружењу. Г. г. Димић и Божић проучили су и средили сав материјал и Удружењу поднели извештај из кога се видело, да су скоро све примедбе и мишљења грађевинских одељака и појединих инжењера обухваћене пројектом, који је израдило У дружење или, да су при изради пројекта већ претресане па не усвојене, али је ипак пројекат у неколико допуњен. Овако допуњен и поправљен пројекат изнет је Ш месном скупу, који је био на дан 9. септ. 1907. год. у продужењу ванредног главног скупа, и том је прили-

поново

ком цео пројекат критички претресен, незнатно измењен допуњен и усвојен, узимајући при том у обзир све раније примедбе.

Крајем (30) октомбра 1907. год. Удружење је предало Господину Министру израђени и поправљени пројекат закона са нарочитим писмом (види бр. 44. од 1907. год.), у коме је истакнута потреба новога закона као и одлике и принципи на којима је израђен

пројекат Удружења.

Господин Министар је овај пројекат одмах упутио на мишљење нарочитој комисији у Министарству Грађевина, апи у колико смо се могли обавестити, ова Комисија ни до данас није почела рад нити је што на овоме радила. Резултат је тога, да тај пројекат закона до сада није могао бити поднесене Дожавном

вету, па као што није поднесен на решење Народној Скупштини у прошломе сазиву, вероватно је, да неће ни у овоме.

Значајно је међутим, да у доба, када је Господину Министру поцнесен готов пројекат закона о уређењу Министарства Грађевина, није постајао у Министарству ниједан други пројекат закона, али се успело, да се израде пројекти закона: о сувоземним јавним путовима, о слободном прелазу на мостовима, за измезу закона о експропријацији, за измену закона о уређењу Министарства Грађевина, за измену закода све ове пројекте проучи Државни Савет, а некоји да се поднесу Народној“ Окупштини и да их и одбори претресу. Све је то мимоишло пројекат закона о уређењу Министарства Грађевина. Удружење је преко свога председника више пута под-

на о местима,

стицало то питање али без успеха.

Господин Министар је раније обећао, да ће пројекат закона о путовима послати Удружењу на мишљење, али није послао.

Удружење је водило рачуна о свима важнијим техничким питањима у земљи и сва су та питања. саопштавана и претресана у листу. На првоме месту ваља нам напоменути пројекте разних закона и услове за извршење грађевина, што је све у листу саопштавано и претресано.

Одмах после овога далази Честобродичко питање и питање о Дому Народног Преставништва, а сем тога и грађење наших железничких пруга, наше саобраћајне прилике, велики технички радови општине београдске и други. У свима овим питањима су Удружење и лист имали одлучно мишљење и држање, стога је наш лист често пута читан и подношен као до– каз у седницама Народне Скупштине и одбора штине београдске, што ми бележимо као успех Удружења. Исто тако и Удружење и лист као његов орган заузели су одлучно држање, када су српски инжењери у Народној Скупштини нападнути и вребани од стране Председника Министарског Савета и некојих посланика. Удружење је те нападе и увреде достојанствено одбило својом резолуцијом донетом на месном скупу од 28. и 30. дец. 1907. год. која је штампана у !. броју нашега листа за ову годину, а извештај страних. експерата о Честобродици најбоља је сатисфакција:

српским инжењерима.

оп-

На ХУМ главном скупу иснесено је, како се у Дирекцији срп. држ. железница рђаво ради, а нарочито се протестовало против неспособних странаца инжењера, и, по одлуци тога скупа Удружење је поднело Госп. Министру граћевина преставку (види бр. 28. за 1907. год.), којом је такође протествовало против примања и држања неспособних странаца, али тада без икаква успеха. Најзад је време показало, да је

Удружење било у праву, јер су сада скоро сви неспособ-

Са-ни и преживели странци отпуштени са великим накна_