Српски технички лист
– 216 ----
П. а.) руга у Честобродици са свима радовима осигурања и трошковнма одржавања у првој години саобраћаја не може ни у ком случају достићи суму од 150.000 дин. по Кт. што за 7 К. чини 1 050 000
в, 2.7 Кт. пруге у лаком терену
по 40.000 108 000
1 158 000
Из овога може се несумњиво закључити,
Свега дин. да би пруга преко Обрадове Столице била скупља за 612 000 дин. што је равно 9 КЕ. пруге у тежем терену. Експлоатација би била тежа и скупља замишље-
ном трасом преко Обрад.ве Столице због јачих успона !
и огромног станичног одстојања, због кога би пруга за јачи саобраћај била просто неупотребљива.
Из овога потписани закључује, да раније обележена траса преко Столица у сваком погледу одржава
превагу новој траси преко Обрадове Столице.
Пошто није могуће, да би се извесним изменама |
на делу Д. Мутница—Вешало— Столице могла постићи нека побољшања па можда и у штеда на грађењу и експлоатацији, спушта;гући у неколико трасу на мању висину, то је потписати сагласан са мишљењем осталих чланова комисије.
Најзад и нева студија уз Грзу и Гарску падину предложена такође од стране комисије, био би последњи покушај, да се радови на прузи ПараћинЗајечар при прелазу вододелнице сведу на минимум.
17. децембра 1905. г.
Београд. Члан комисије К. Н. Живковић с. р.
ИЗВЕШТАЈ
о трасама: Клачевица — Столице — мост на Суваји и Клачевица -– Обрадова Столица мост на Суваји од члана комисије Јефте Стефановића професора Универзитета. . Потписати члан комисије, коју је одредио Господин Министар Грађевииа актом Дир. Број 24165 од 5. овог месеца за преглед земљишта, на коме су горе означене трасе и упоређење истих, не може потпуно да се сложи са извештајем комисије, и с тога подноси у овом извештају своје примедбе у колико се раз-
ликује од мишљења комисије. 1
Не могу да се сложим С мишљењем комисије:
да ће меродавни успон бити знатно већи но што је просечни успон терена: пошто је више но вероватно, да ће пројектант успети, да успоне у делу где су многе кривине, ублажи. Ово верујем тим пре, што је за ублаживање потребно незнатно продужење трасе од 7 до 8 процената. (Ово вреди за првих шест алинеја где се »еп БЛосКк« срачунава меродавни успон из просечног теренског и додатком отпора у кривинама за полупречник од 100 пр.
Не могу потпуно пристати ни на седму алинеју,
је и ако је терен испресецан, није искључена могућ-
ност, да ће се моћи траса прилагодити сразмерно малим радовима,
земљиту са пошто земљиште није испресецано јаругама и потоцима. По оним уцртаним кривинама не може се закључити каква ће бити тра са, јер је цртеж проста скица, с неколико кота на са-
мој линији пробног полигона.
Код десете алинеје комисијског извештаја имам да приметим, да је врло мало вероватно да ће се при пробијању великог тунела наићи на црвени пешчар, пошто је и по речима саме комисије земљиште изпресецано дубоким зртачама (50 м. дубине) које могу постојати само у чистом кречњаку. Нарочито не верујем. да ће пешчар, ако га буде било, бити исте каквоће као и у Честоародици, јер и пешчар у Суваји није онакав већ је истоветан са пешчаром у Грзи.
У В. Суваји има доиста до три места попустљивог земљишта, управо земљишта које је склизнуло, али пруга ће та места далеко надићи.
Од ушћа М. Суваје на даље неће бити
даван успон 279, пошто на том делу има свега 3—4
меро-
кривине малог полупречника. Колико сам ја запамтио и прибележио, траса низ Сувају, лежаће не на 12-——15 већ на 7—8 мет. изнад рекг. Није вероватно да ће на деоници близу Лозице
бити потребни потпорни зидови. 5
Комисија није констатовала на Кт. 32-–600/700 попустљиво земљиште. нити да је земљиште на великом потоку Бурдељу такође сумњиво, нити да је око Ка. 40 до 41 -- 700 клизаво земљиште Исто тако комисија није констатовала ни клизалиште на Клачевач. кој деоници између Ка. 19--200 до 19-–500 нити да је пред постајом Вешала мочарно земљиште.
Односно трасе кроз Честобродицу имам да приметим, да је комисија имала пред очима уздужни профил израђен у Дирекцији према прикупљеним теренским подацима. По том пројекту тунел износи свега 80 ш, кроз Лободерину, кроз терен црвеног пешчара. Међутим по првобитном пројекту тунел је имао да изнесе 1800 метара, кроз исти терен.
Честобродица је позната не само са својих тешких радова: вијадуката, високих насипа, дубоких усе: ка, већ још више са своје велике количине воде у терену. Готово на сваком кораку извире вода на стипешчара и кречњака. Слојеви црвеног те су усеци на
цају црвеног пешчара нагнути су махом на ниже, местима где је тај нагиб велики, прилично По томе пак, што на многим косинама провирују гро да су косине јако денудиране Да је тако
опасни
маде кварца, види се, и да се та денудација и дан дани врши. најбоље се види на друму кроз Честобродицу. Ту на сваком кораку црвени распаднути пешчар засипа ровове и слази на друм, и ако су на друму усеци врло плитки (управо све сама чепрљања засека). Даље има на Честобродичкој деоници доста места експлицитног клизалишта, нарочито на појединим потоцима.