Српски технички лист
— 252 —
Осврћући се на штампани дневни ред и говор г. Божића о оставци свију чланова управе сем тг. Мгнојловића мисли, да је име председника г. Манојловића изостало само штампарском грешком, сматра да се са оставком целе управе на сваки начин морао солидарисати и председни«, па држи да би према том требала да одпадну пребацивања г. М., Божића и моли да се и то објасни.
Председник 2. Манојљовић из) круг његових пријатеља зна, да ће ранас на самој скупштини поднети оставку пошто је сматрао, да му се на скупштини даје најзгоднија прилика, да се нај-
срдачније заблагодари на поверењу, које му је већ две године указивано од стране српских инжењера.
Он упстребљава ову прилику сад одмах, да се најискреније захвали на томе поверењу српских инжењера, које га је уздигло и држало на месту пуном тегоба, Он се захваљује и члановима одбора који су сво, јим радом допринели и помогли напредах удружења. Он има њима да захвали, што је могао и поред својих великих послова у пракси приватној и поред учешћа у општинском одбору да одговори и дужностима председника удружења српских инжењера и архитекта; тако да своје другове не превари У очекивању, које су они у оном тешком времену, када је орган удружења готово престао, изгледали од рада управе
ављује, да ужи
свога удружења. Признаје своју неумешност у опште
поводом подстрека за решење питања о стварању закона о уређењу Министарства Грађевина, али вели: моја природа и начин мога опхођења такви су, ја сам за цело гледао да и то савладам колико је год могуће и ишао сам неколико пута Министру Грађевина и од њега сам увек добијао најбоља обећања и најлепше изгледе, али — увек је било једно али — Коми· сија, која је радила на дефинитивном пројекту тога закона није свршила тај посао. Њој и једино њој се приписује у грех што тај закон иије данас у сили министар је остао немоћан. Да је комисија свршила тај посао министар тг. Јовановић имао је најбољу вољу да пројекат тога закона пошље на санкцију Државном Савету и Скупштини.
У даљем свом говору председник Г. Манојловић одговара г. Јирачеку на примедбе које је поставио на извештај управног одбора у питању о предавању г. јирачековом па вели: да му сег. јирачек обратио пи-
смом и питао, да ли може одржати предавање у инжењерском удружењу о пројекту железнице Дунав
Јадране предлажући извесан дан. На ово питање од“ говгрено је депешом г. Јирачеку да се може одржати предавање и то баш онога дана, када је г. Јирачек хтео. После тога је г. Манојловић отишао на пут и управни је одбор у томе времену изменио то и г.
јирачека телеграмом известио, да се тога одређеног дана не може одржати предавање због непредвиђених препрека. Два дана после тога вели госп. Манојловић срео сам се са г. Јирачеком и од њега непосредно сазнао, да је предавање заказао на другом месту. Сав тај рад дошао је — мисли из неспоразума, што ће објаснити подпредседник, који је у моме осуству и водио ову преписку.
1. М. Божић. изјављује да није агенат господина министра и да скоро није ни видео господина Министра јовановића, а још мање је што говорио с њим о томе, па и не тражи да збор инжењера одаје захвалност г. министру, чли је сматрао, да можеу смислу у коме је говорио да учини примедбу на извештај управног одбора. Затим прелази на рад на закону еј уређењу Министарства Грађевина и као члан комисије која је одређена за израду пројекта тога закона вели, да комисија није могла да изради прогекат, јер је имала много других послова, који су таксђе захтевали брзо решење и хитан рад. У своме говору даље одго-
| вара г. Вуловићу тврдећи да није баш тако незнат| на ствар постављања инспектора и ипак држи, да је | то извесан успех.
г Вулосић одговара г. М. Божићу изјављујући да
није ни из далека помислио, да је г. Божић агенат Ми| нистров, зна да то није нигде ни казао, а ако је се могло из његовог говора то извести, онда поново из| јављује, да није ни помислио на такео тумачење, па
моли и г. Божића да га и он не разуме рђаво. Што се пак спремања проје«та за закон о уређењу Министарства Грађевина тиче то ипак додаје, да са тим
| послом треба похитати, јер је сад време кад се може
што корисно свршити по положај инжењера, јер ако се то време пропусти боји се да не будемо морали рећи: „после кише јапунџе у трње.“
г. Јирачек објешњава даље за што је изменио место свога предавања па вели: у депеши је стојало само ово; због непредвиђених препрека предавање се не може одржати у четвртак ал ништа више, потписан је био Јовановић и кад сам овакав одговор добио без икаквог објашњења, онда сам и предавање заказао на другом месту.
г. К. Савић објашњава од куда је дошао тај неспоразум и вели, да се телеграмом није могло дати никакво шире обавештење, али смо се надали, да ћемо се о томе усмено објаснити „пошто се знало, да г. јирачек долази тога дана, па мисли да је се са. Јирачеком објаснио госп. јефта Стефановић; он г. Савић пак са своје стране изјављује, да су постојале зацело несспорне непредвићене препреке.
(наставиће се)