Српски технички лист
— 264 —
Тек од друге половине месеца маја о. год. отпочиње се нешто јаче са превлачењем камена и др. зидарског материјала, те и рад отпочиње интензивније.
Најинтензивнији радови на зидању 06јеката јесу на првој деоници, од Км. 32. до Км. 44, на другој половини друге деонице од Км, 49. до Км. 54. и нешто слабије, али ипак доста енергично, на трећој деоници од Км. 54. до Км. 64.
На осталим деловима пруге још није отпочето зидање пропуста и мостова, али се непрестано превлачи зидарски материјал, те и тамо већ отпочињу поједине зидарске партије рада.
Пошто има за сада довољно радне снаге за превлачење зидарског материјала, а има и довољно добрих зидара, мостови и пропусти на целој прузи биће више него сигурно готови за триа најдаље за четири месеца. Није са свим сигурно, али се може ипак рећи, да ће већина осигурања, сувих
"зидова, девијација, прелаза и др. бити гото-
ви до конца ове јесени.
За сада су у раду и две станице: у Даросави и Рудовцу. Да ли ће оне бити готове у овој години, или не, зависи од каквоће цигље, која се спрема за станице. Израда осталих станица и чуварских кућица и др. зависи такође од тога, хоће ли бити довољно добре цигље, У добрим мајсторима се не оскудева.
Али, ма како се живо радило, ипак се радови неће моћи довршити у овој години. Јер, и ако ће се можда сви грубљи радови довршити, ипак ће и за идућу годину остати доста радова, нарочито око дотеривања нагиба усека, копања канала, поправљање нагиба насипа и др. п'павији радови, а није искључена могућност, да ће остати недовршена и која девијација, неко осигурање и др. Разуме се по себи, да би канале у усецима, а нарочито осигурања ножице насипа требало извршити у првом реду и то још пре јесени.
Пошто пруга и иначе у овој години не може бити предата саобраћају, па ма и сви радови око доњег строја били готови, јер се гвоздене конструкције за мостове и шине имају лифгровати држави до 1. Јануара 1909. год. — то неће бати за државу никаква штета, ако се радови не приме ов: године од предузимача. На против биће за државу пробитачније и корисније, да се радови при“ ме идуће године, пошто ће преко зиме бити слегања насипа, обурвавања нагиба у усе-
цима, оштећење насипа од воде, и т. д. што ће у томе случају морати предузимач идуће године поправити и по извршеним оправкама радове предати држави.
Одржавање дакле пада на терет предузимачу, што би иначе држава морала узалудно одожавати, за све време, док се пруга не преда саобраћају.
1Х Персонал.
Шеф секције пруге Аранђеловац — Лајковац, као што је напред напоменуто, био је г. Мил. Пујић, онда в. инжењер, а сада инспектор при Управи за грађење све до 18. фебруара, када је био премештен у Управу за грађеље, а за шефа секције, на његово место дошао је Сиг. Кангуцки, инжењер из Беча, у својству инспектора српских држав. железница, које је звање имао и као надзорни орган при радовима око оправке пруге Ниш —Ристовац.
Сви радови око обележавања пруге на терену били су потпуно довршени за време, док је био шеф ове секције Г. Мил. Пујић. Исто тако били су готови и сви ситуациони и парцеларни планови, као повлачење и уздужни профил и велика већина пројеката за пропусте, мостове, осигурања и др.
Инжењера распоређених по деоницама, за извршење радова има седам и то: четири Србина и три Чеха,
(Од осталог персонала при се«цији је један цртач, који је радио преко зиме на копирању планова и др. који и сада ради ове послове. Један писар, који је дошао у ову секцију са шефом секције Г. Сиг Кангуцким, ради на адмичистрацији, а поглавито служи шефу секције као тумач и преводилац са немачког језика на српски и обратно, пошто шеф секције не влада српским језиком.
Пре два месеца послат је секцији још један цртач, а пре неколико дана постављен је још један.
Дакле од особља при овој секцији имаде сада: један инспектор, шеф секције, седам инжењера (два инжењера, четири подинжењера и један цртач са сведоџбом о свртеном техничком факултету нашег Универзитета) и четири цртача и писара.“)
Предузимач је ове пруге инжењер Н. Јов. Смедеревац, а подпредузимач Г. Андра Лончарић Брушија.
#) Четврти писар који је у Аранђеловцу на осуству, ра“ ди лечења; не долази у биро.