Српски технички лист

— 284 —

друштво за поправку друмова, друштво за друмске возове, друштво за осигуравање аутомобила и т. л.

Све. ове корпорације, а 19 их је на броју склопиле су се у једно друштво за сузбијање прашине, Ово друштво тражи да држава да 1 милион фунти стерлинга за проширење главних друмова и за псправку њиховог горњег строја, како би се тиме олакшало оним окрузима који троше више на одржаване друмова услед аутомобилског саобраћаја.

У фебруару 1907, године расписало је друштво за сузбијање прашине награду за констругцију кола за поливање друмова. Маграде су 2000 и 1000 фунти стерлинга. Поред ове утакмице расписана је друга за проналазак најбоље методе за натапање друмова тегом. Главни услов, на који се највише полаже јесте: да је метода јефтина а резултат трзјаша", Тер не сме имати састојака који се у води растварају, али при том мора у теру бити и састојака који ветре, јер би иначе на мразу тер постао трошан и био узрок да се на друму јави блато. Баш због тога и јесте тешко решити питање о натапању друмова тером, пошто треба рад око натапања тером да се припагоди и зимским и летњим данима.

Приликом ове утакмоце поднео је г. Ртањ извештај о покушајима с натапањем друмова тером. По том извештају тер је употребљен на овај начин: 1). као нека батонск а мешавина с туцаником; 2). к5о дебео премаз; 3). као течна маса за натапање. Већ дуг низ година чине се покушаји за употребу тера по друмовима. У најновије лоба огранчила се употреба тера само по друмовима на којима је лак саобраћај, Известилац је запазио да успех тербетона зависи од атхезије којом приања тер за ону грађу која му се додаје. Већ се много со томе писало да тер треба да прожме ону грађу која му се додаје, при том мора грађа бити порозна. Али порозна грађа није п'одесна за израду друма, који има да издржи врло јак саобраћај. За то је потребна чврста грађа, чије би површине биле госта рапаве те да омогуће примање тера. Али овим условима понајмање одговарају баш оне врс е камена, које се. иначе сматрају као нарочито подесна грађа за горњи строј друмова.

За израду друмова од тер — бетона имало би се пазити на ово:

1). Треба употребити само туцан камен, с рапавиМ површинама, који је очишћен од ситнежа и земље и осушен тиме што се загреје.

2), Добро искуван тер из гасних фабрика, који се може сматрати као дестилисан, бољи је но други, при употреби треба га загрејати на температуру близу тачке кључања.

3). Мешавина свију саставних делова у подесној, искуством одређеној сразмери тресба да је тако савршена да се сваки камичак са свију страна довољно омота тером а да при том ипак не буде преко мере много тера.

4). Материјал мора да се улежи 3—4 недеље пре употребе. Овај се посао уштеђује ако се злура употреби

док је још врела извађена из високе пећи. Оједање горњег строја друма од тармака било је незнатно чак и у“ случају да друмом пролазе тешка кола, аутомобилски возови, друмске локомотивеи тд

5. Горњи строј мора имати чврсту подлогу.

6). Потребна су два слоја тербетона. Доњи треба ка је дебео 21/, а горњи 11/, џола.

7). Терисана маса мора се разастрети на потпу. но суву површину друма и мора се покрити танким слојем песса или згуре из високих пећи. Није увек постигнут успех с терисањем друмова, томе је био узрок тај, што се није пазило на горе поменуте услове и што је често при ралу насгупило рђаво време. На» рочито се показапо да је важно при ргзастирању тера помоћу метала или при поливању тером, да је површина друма потпуно сува. Најбоље испада за руком при жези. И најмања влага на друму омета атхезију тера. Бољи се успех постиже при терисању друмова кад је друм ново пошљунчан. Кад се површина друма једном отпочне оједати, и кад се сувише набије и постане непробојна, онда тер не може довољно да продре у горњи строј. У том се случају од тера створи само скрама коју мраз и влага раздробе. Врло је важно и то да се очисти прашина с површине друма и између камења, како би тер створио неку врсту лема (кита),

Том приликом је г. Попајаз Маскеп2е говорио о клизању по друму.

Да би се спречило клизање по друму важно је да се површина друма изради из два или више састојака, које треба тако брижљиво разастрти, да површина буде таман толико глатка колоко је потребно за котрљање. Коефицијенат отпора на таквом друму прилично је велики и износи често 0,8. Важно је, да површина друма нема састојака који услед саобраћаја праве блато. У том је погледу гранит идеалан јер се састоји из разних кристала који су по тврдоћи са свим различити. Али је гранит опет у толико неподесан што се од њега не може "израдити површина друма без фуга (спојница) т. ј. да је површина друма као једноставна плоча по целој ширини његовој. Најсавршенија врста гранитске калдрме постоји у Хамбургу. Ту се полажу велике тачно отесане плоче које се једно уздруго приљубе без зазора, (међупростора). Савим је друкчија гранитска калдрма у енглеским варо· шима. Ту је поједино камење махом заобљено, те се точкови по њима не котрљају већ скачу с једног на други. Калдрма од гранитних плоча готово је без шума, кола по њој не тандрчу, једино са чује удар коњ» ских копита. Много јефтинија калдрма но што је гранитска јесте калдрма од ситног камена (К]етразјег) која св у Немачкој израђује. Камење је нарочитим машината ломљено у коцке од прилике 4'/, цола висине

љ