Српски технички лист

— 297 —

у закону о Универзитету, а била би од врло штетних последица по углед и будући напредак нашег Универ• зитета јавља се јединим природним решењем у безизлазној ситуацији нашег универзитета, но одбачена је у

Савету факултета у наси да ће се надлежни чиниоци бар у последњем тренутку одазвати вапијућим молбама и преставкама и створити могућност да Униве;зитет одговара високој цељл највишег научног завода у Орбији.

Велика је одговорност и тежак грех ставити стро ге услове за рапу школи и полагање испита, а не: дати материјапне могућности да се ти услови испуне. Штетно је трошити стотине хиљада на личне издатке ане дати нужна материјална срества да се ангажована снага корисно примени. Така штета није само материјална већи морална, јер се тиме штети и углед тог највишег научног завода у земљи и крњи вера наставника у успех њихова рада.

Износећи ову невољу Универзитета у нашем листу ми би желели да се и остала јавна гласила њоме заинтересују и да потраже одговор на питање: шта да рали које она не може да смести међу тесним зидовима згра: де Универзитета.

Ми се надамо, да ће она, сва сагласна у томе да је овако стање даље не: трпљиво, подићи свој глас у заштиту истинитих и битних интереса земље и помоћи г. Министра Просвете, да савлада отпор и смет-

Управа Универзитета са слушаоцима

њу остварењу његове замисли: да се за технички факултет одмах сазида нова згргда, која ће моћи од говорати потребама тога фа султета, какве се могу пред"видети за дужи низ година.

борба с прашцком по друмобима

(Продужење)

Немачки покушаји око сузбијања прашине по варошима.

У Немачкој већу су бригу обратили сузбијању прашине по варошким улицама но по друмовима. Нарочито по великим варошима и по местима за гечење болесвика и њиховој околини.

За вароши у првом реду је при руци асфалт који се поред кемена калдрме полаже место макадама, Асфалт при том има за варошке улице ту добру страну што се ублажава звук. Али оно што се од асфалта у своје време очекивало, да ће асфалтисана улица бити без прашине, делом се није обистинило.

Ако нису све улице асфалтисане прашине ће би ти и на асфалтисаним улицама. Та се прашина још већма осећа с тога што се доноси из других улица а на глаткој површини асфалта не може да прионе. Пошто је асфалт гладак то да се зими и кад је киша не би теглећа стока клизала, мора се асфалт посути шљун-

ком. Шљунак се убрзо здроби те постаје извор шине,

Па како асфалт има лошу особину да

пра

се усија лети те улицом завлада ужасна жега, то је све више и виинжењера који сматрају да је гранитска калдрма но асфалт. Само се сад

ше боља стара изискује спојнице (фуге)

између каменова сведу на најмању меру. Заливање

да се камење тачно отеше те да се спојница стићи калдрма без фуга, јер колске потковице убрзо избију тер из фуга. Камење се заокружи, међупростори се повећају и отуд настане труцкање кола. Нарочито

тером слабо помаже, — тиме се неможе по-

аутомобили, својим осетљивим обручима од „каучука много се клате услед тога у вертикалној равни. Како није могућно израдити гранитну калдрму без фуга, те да по њој кола не тандрчу и да не буде прашине; то би се могло препоручити, да се у луксузним улицама употреби вештачки камен. У Енглеској се употребљује за калдрму једна мешавина тера и креУ Немачкој мешају 87 — 80%/, ломљеног речног шљунка са 20 тера и добијају у трговини познати Обтајејт — камен. Велика тврдоћа, жилавост и еластицитета при том повр-

ча познати под именом Таајајћ.

рапава површина, тако да се теглаћа сто«а по шини не клиза, то су добре особине Обгтизјејп -а који је опробан у Минхену и у Штутгарту. Квадратни метар ове калдрме 10 см дебљине, кошта 5 марака, Абање је врло слабо. У новије време израђује јсе без фуге као и асфалтска калдрма.

Вреди напоменути и Вулканон или вештачки баззлт. Састављен ј= из једноликих коцака или плоча које се полажу у размаку по 3 милиметра једно од другог на подлогу од цемента.

У пруској у провинцији Хановеранској распро страњена је тако звана ситна калдрма коју је од прилике пре 20 година увео у употребу грађевински саветник (дтаувпћегзј. Ка мен се стуца као за макадам али се тако стуцан камен не разастире неправилно већ се мало притесано камење брижљиво ређа као кад се израђује калдрма од крупног камена. Овај начин калдрмисања опробали су недавно и у Енглеској, и пробе су задовољиле. У Минхену сад почињу у споредним улицама макадам замењивати ситном калдрмом. Ситна калдрма (К]ејтрПазђегј је јефтина, браћај чак и теретних кола, поред тога упоређена с макадамом готово је без прашине. Ситна калдрма може бити добра и за аутомобилски саобраћај јер се по Њој точкови не клизају, што често наступа на асфалтисаним или крупно калдрмисаним улицама кад се по њима нахвата љигаво и лепљиво блато те се тад често дешавају несреће.

У Немачкој су натапању улица тером обраћали мање пажње но у Француској. Истина савез немачких

фабрика артије за покривање кровова и фабрика асфалта,|био је расписао стечај 1904 године за најбољу у-

издржава јак сао-

| потребу тера противу прашине. Али резултат тога сте-