Српски технички лист

— 298 —

чаја није нигде објављен. Само се једна дрезданска фирма бавила израдом АроКкопп-а неке врсте уља од тера са смоластим примесама

У Пруској рајнској провинцији (Диселдорфу), у баварском рајнском пфалцу (Кајзерс лајтерн) и у Лонтриншкој (Мец) чињени су покушаји у "већој размери с тером. Без сумње је, да је за натапања тером не згодна немачка клима. Јер се никако не може са си: гуоношћу рачунати да ће бити узастопце неколико лепих сунчаних дана. Зато би се морао рад око натапања тером или уљем вршити одједном на врло великим деоницама. Ту би била од користи нарочито кола можда с механичком вучом којима би се вршило натапање. У Енглеској био је стечај 1907 год. за конструкцију таквих кола, која би загрејан тер по друму разастирала под притиском те да дубље зађе у горњи строј, дубље но што то може да буде при обичном ручном натапању. Али набавка оваквих кола поскупљује рад око натапања и чини да тај рад за себе монополишу извесна друштва. Међутим боље би било да натапање могу да врше они исти радници који сад одржавају и раде друмове као што је то у Француској, У новије доба као да су у Енглеској стекли искуство, да ручно натапање даје боље резултате но машинско.

При сузбијању прашине помоћу тера или његових деривата успех зависи једино од тога како су радници извежбани. У Француској у Паризу отворен је

варочити курс за то под управом шеф-инжењера Г1оп ЕугоП а. Аустри'ско друштво за сузбијање прашине и

дима разаслало је молбе министарству унутрашњих дела, свима окружним одборима и општинским управама већих вароши да се пошаљу инжењери у Француску да на месту проуче рад француских инжењера па да после своје стечено искуство примене у домовини те да у великој размери чине покушаје с натапањем улица и друмова тером. Исто би се то могло препоручити и Немачкој.

(Наставиће се)

Израда стаза на :шеталиштима.

У 31. броју овога листа „међу другим изворима у

прашине која летом дави београђбане, наведене су рђаве стазе на шеталиштима и предложено је, да се ради смањивања прашине на њима оче заливају тером и другим срествима модерне технике.

Побуђен;тим написом ја ћу да саопштим овде један простији начин израде шеталишта којим се врло корисно служе у градовима Русије . Тај начин састоји се у томе, да се горња кора стаза не израђује од чистог и сувог песка, већ се за њу употребљује ситни песак помешан с посном глином. Местимице може се подесна смеса песка и глине наћи готова у природи и без даље обраде употребити за покривање стаза на шеталиштима. Така смеса треба да је растресита, те

да се не даје месити али ипак толико пепљива да се и довољно сува не расипа. Подесну размеру глине и песка најбоље је одредити опитом.

Дебљина слоја такве коре не сме бити велика од 3 — 6 см ·— јер се иначе раскаља, за то подлога њена мора бити довољно јака — 10 до 15 см. и пропустљива за воду. За подлогу код таких стаза најбоље је употребити туцаник из отпадака цигле.

Други услов, који треба да је испуњен, те да се стазе не раскаљају на .влажном времену, састоји сеу довољном попречном паду стаза. Стазе из таког материјала треба да имају јасно изражен пупчаст облик, да се на њима вода никако не може задржавати.

Да се опет на јакој суши материјал не би са свим раздроб“о безусловно се те стазе морају тада поливати водом. Но количина воде за поливање таких

| стаза врло је незнатна, јер глина задржава на дуже

време воду, коју је упила. У летњим месецима, какав је био кад нас Јули о. г. поливање тахих стаза било би или сасвим излишно или врло незнатно те да стазе ипак остану слободне од прашине и довољно гипке а последња особина њина чини, те су оне далеко пријатнаје од стаза засутих песком који у сушно време непријатно шкрипи под ногама.

Због јаког попречног пада добијају се код таких стаза олуци са стране, који треба да имају довољан уздужни пад ради што бржег одвођења воде, која се у њима скупља. Кад је пад њихов мали те треб» да се вештачки смање сметње отицању воде, али кад је опет тај пад врло велики, да вода може да квари олуке услед своје велике брзине, онда треба олук калдрмисати каменом или патосати с два реда цигле, Угао међу редовима цигле и образује олук за отицање воде.

НАЦРТ

за Правила о спајању имања са уличним каналима и извршењу канализације имања у Београду. »

Чала О Раније извршена каналска инсталација

Имања у којима је извршена каналска инсталација, пре објаве ових правила, морају исту саобрази-

# Пре него што би питање о каналисању приватних имања у Београду, чију велику важност није потребно нарочито истицати, било дефинитивно свршено у општинском одбору и добило законску санкцију одобрењем надлежних министара, ми сматрамо за потребно да и шири круг наших читалаца упознамо са нацртом правила и правилника за каналисање приватних имања и везу са општинским каналима, које је израдила нарочита комисија састављена из стручњака и општинских одборника. Сходно програму нашега Листа, ми тиме желимо да нашим читаоцима дамо могућности да о појединим одредбама даду своје мишљење и евентуално изнесу своје примедбе, што ћемо се и ми постарати да учинимо у једном чланку, пре него што правила и правилник буду дефинитивно усвојени.

Ур.