Српски технички лист

— 300 —

КЊИЖЕВНОСТ

КАРТОГРАФИЈА.

Специјална карта Старе Србије у размери 1:150 000, издање Географског оделења главног генералштаба краљевине Србије.

је у оделење

„Орпским гљавног

Крајем месеца маја штампан Новинама“ оглас, да је Географско генералштаба израдило и да продаје, по ! динар лист,

четири листа специјалне карте Старебр-

бије у размери :: 150. 000, —— дакле у размери ве“ ћој но што је аусгриска карта ових предела, која је 1: 200 000, — и то листове:

Приштина,

Призрен,

Скопље и

Ђаковица.

Пошто досада, — у колико сам могао да запазим, — ни у једном листу нису ове карте приказане, ни оцењене, — што оне пуним правом заслужују, — то сматрам за своју пријатну дужност, да

овам редовима скренем пажњу г. г. колега, и у опште целе интелигенције, која се интересује за картогргф“ ска дела, на ове одличне карте, које се могу упоредити са најбољима те врсте, израђени и ма у којем географском институту свегскога гласа.

Ове 4 карте садржавају предео 419%51' до 42946' северне ширине, и од 1890' до 19925 источне географске дужине (0 тачка од Париза), или један четвероугаоник између БЊаковице на западу и Куманова на истоку, и измеђ станице „Зелениково“ (на прузи Скопље — Солун) и моста „Ура Љумс“ на реци Буштерици у пределу „ЈЉума“ над црним Дримом са југа до близу Пећи, Вучитрна и села Свирца на северу, Карте су израђене у 5 боја: црн је костур, путови пешачки и колски, железнице, села и вароши, у опште места, натписи и границе — државне и административних јединига; плаве су реке, језера, потоци и баре;

Друмови су црвени (цинобер); зелене шума и то врло слабим тоном тако, да је потпуно провидан; ,

Светло — мрко (сијена) су изохипсе и шрафуре стрмих стенаи провалијг, — клисура.

Стрмије стране планина и брегова означене су, и то увек само с' једне страна (као при осветлењу сунцем 2 до 3 часа после изласка, на толико исто пред залазак сунца) једним слабим тамно мрким провидним тоном услед чега карта добија изглед „рељефа“. Изохипсе су повучене на српском земљишту од 50 до 50 м. и на турском од 100 до 100 м еквидистантне висине.

јасна, та-

лепо осветљени

У опште је и чини кав упечатак, као да

предео са велике висине из балона. Појава ове картг

карта врло гледамо на

данас, — кад се расправља питање о железници Ду-

наво — Јадранско Море јесте тим занимљавија што се на истој (на листовима Ђаковица Приштина) може проучити траса ове пруге, како сам исту пројектовао, на дужину од неких 85 км. на вододелници Јадранског и Црног мора — и било би за ову сврху врло корисно, када би Географско огелење

главног генералштаба са издавањем суседних листов-

Призрен

ове карте што пре продужило, бар до Скадра с једне и до Мердара (односно Подујева) с друге стране који би са простор обухватио са 4# листа. Пећ Гусиње — Плава, Спасфијердза, Скадар и Куршумлија Подујево. Поједини листови Карте заузимају у средњу руку, простор од 55 км (или 40 1/, географских) у ширини и 50 км (или 27''/агеографских) у висини, односно у северној ширини: даклем на 2750 км; сваких 15' у географ. дужини и ширини означен је меридијаном, односно паралелним кругом, и на оквиру означене су поједине минуте, и по једна четвртина степена (15') подељена је у километре тако, да се може оценити дужина једнога степена у километрима. На истоме оквиру означено је уједно и географско остајање од Гринвича (О гвешећ црвеном бојом.

Једино што би се још могло пожелити јесте, да при новом издању ове карте буду изохипсе повучене мало финије, и да свака пета (на турском) и десета 509 м. на српском земљишту буду извучене дебљом али испрекиданом цртом — — — —>; та (на турском) и двадесета (на српском) == 1000 м

а свака десе-

| да буде дебело, али пуно, извучена, као штојето вр' ло лепо изведено на карти истога предела израбеној

Те 1904. у размери 1: 250. 000 по податцима г. Др. проф. Ј, Цвијића и другим од г. Д. ]. Дерока, која карта такође далеко надмаша аустриску генералштабну карту ових предела у размери 1:200 000. Размерник би требало да буде уцртан бар на2г0 км,и наистомес левестране да је број 1000 означен са „м“ и овај Киломе-

тар подељен бар на 100 м. Такође је за препоруку

да се административна подела (окрузи и срезови у Србији санџаци и вилајети у Турској.) означе једвом дебелом... . .. тачкастом или

тачкама — . —. —.'— испрекиданом цртом. Веће вароши (као Призрен, Ђаковица и т. д) добро би било да су означене са свима улицама, као што је означена

варош Приштина.

Надам се, да ћемо моћи ускоро поздравити и приказати издање осталих, — а особито сада важних —- листова ове карте, и да можемо г. управни-

ку војног географског оделења, г. Стевану Башковићу

п. пуковнику, на овоме раду честитати. Јован Јирачек

шеф — инжињер окружног одбора Смедеревског,