Српски технички лист

— 301—

БЕЛЕШКЕ.

0 застору нспод дрвених н испод гвоздених железничкихпрагова. На једном скупу инжињера који припадају удружењу за потпомагање употребег дозечих железничких прагова већало се о поменутом предмету. Главни говорник, који је о том држао на скупу предавање и: стакао је. неколико важних аргумената о том како се упоређење између дрвених и гвоздених прагова не може тачно извршити ако се при том не узме у 0о6-

здр и застор.

Од интереса су цифре које говорник наводи. Тако вели да за последњих 25 година га застор немачк'х железница нормалног колосека у опште издато око 200 милиона м=рака не рачунајући при том трошкове око преноса који готово толико исто износе.

Годишњи издаци за застор порасли су у већој мери но што је порастао број километара пруга. Та се појава доводи у везу са све већом употребом гвоздених прагова. Вели и даље да гвоздени прагови не леже на застору тако чврсто као дрвени, да се подбијањем гвоздених прагова већма ситки и троши застор но код дрвених, да гвоздени прагови све ударе пр. вожњи потпуно преносе на застор а да их дрвени прагови својом еластишношћу ублажују; да се од ситнежи гради шљам те зато влага остаје дуже под гвозденим праговима, што код дрвених није случај.

Кад после мраза наступи југовина онда се код гвоздених прагова лед најпре истопи испод прага и во да не може да продре и одиђе кроз застор; код дрве них прагова на против отапање бива између прага и застора и тад вода отиче брзо.

Све ове недостатке отклањају код гвоздених прагова тиме што полажу бољи застор а овај је скупљи. Вели се даљег да се од године 1880 до 1905 кубатура застора шестосруко повећапа а да су трошкови

набавке постали једанаест пута већи, док се за то време мрежа пруга само утростричила. Ово долази једино од све многобројније употребе гвоздених прагова.

Ј.

Озон као срество за чишћење ваздуха. Као што је познато, Озон оксидише сва органска тела, као: прашину, материје које куже ваздух и производе смрад ит. д. При том се ослобођава преостали део кисеоника. У најновије доба разне фирме, као; Вишпепз «4. Најзке, бе #. Неја и т. д. конструјисали су сталне и покрет. не апарате за произвођење Озона махом у вези с вентилаторима. Озонски апарат, који је конструисало друштво; Одоп — Аррагаје — Сезе саће КбПе «>

Неја у Штутгарту Вузфеп Ејлаџћу — КоПе, састоји

се из једног сандучића који је лако преносити укоји је

оклопљен електрични трансформатор за преобраћање

наизменичне струје у једносмислену. Овај трансформатор служиу исти мах за по кретање вентилатора. Основну наизменичну струју преобраћа трансформатор у једносмислену струју високог напона. Преко

стаклене цеви постављене између електрода |ова се струја високог напона мирно празни (пражњење без варнице) Вентилатор протерује ваздух преко овог поља где се поступно пражњеање електричне струје, врши ипри том се ваздушни кисеоник претвара у Озон, Овај се озонисан ваздух може сад по вољи распоређивати. Овај се апарат може лако везати за сваки вод електричног осветљења помоћу двогубог контакта Т Г Потрошња струје од прилике износи колико троше три сијалице по 16 свећа. Одлични су „резултати постигнути помоћу тих апарата на лађама којим путују исељеници и по позориштима.

Вћуеју. Вапле ипо Хе7 1908 г. ==

Реконструкција сибирске железнице на део струн колосек. –– Постоји план да се на целој сибирској железници од европско руска границе па до манџурске, изузимајући само пругу око Бајкалског језера, положи и други колосе«. Приступило се већ раду на деоницама пруге Ачинск — Иркуцк. Рад на деоници Чељабинск — Ачинск — Иркуцк — Манџурија стоји у вези с пројектом, којим одбор сибирско руске железнице жели да веже у северозападном правцу почев од Омска преко Тјумена руску северну железницу Петроград —- Вологда — Вјатка (спојна пруга Перм — Јекатериненбург — Тјумен) у источном правцу, са амурском пругом која се сад гради. Недалеко од станице Каримскаја железничке пруге Каримскаја — СОтретанск пројектује се веза с амурском пругом. још није потпуно решено питање о томе да ли ће и пруга Каримскаја —- Стретенск и Амурска пруга удобити и други. колосек, За сад ће се за почетак радова око реконструкције у пр: вим годинама утрошити 37 милиона рубаља. које ће имати да одобри Дума. Оибирски транзитни промет од Петрограда пролазиће у будуће преко: Вологде, Вјатке, Перма, јекзтариненбурга, Тјумена и Омска.

ба јен

Водена кула од 4500 м“. Саграђена је у америчкој вароши ГошзуШе. Кула је висока од оснозе па до горње површине воденог резервоара 66.- м. а закључ: но до крова 72. м. Изузимајући фундамент цела је конструкција од гвожђа изведена. Водени резервоар је облика цилиндричног и износи у пречнику 15. И. а има висину 20,- м. Цео резервоар носе 8 гвоздених стубова.