Српски технички лист

— 317 —

Више таквих спроводника за проветровање мо-

гу се спојити у један само лао особеном допуштењу,

али се тада заједнички спроводник мора сразмерно проширити.

Где се не може спроводник за проветровање извести потпуно вертикално, него се мора градити кос (по нагибу), онда успон не сме бити мањи од 15.

Сваки спроводник за провегровање, почевши за 50 см испод крова па навише мора бити шири за 50 м.М. од шоњег дела спроводника. Озго над кровом зашиће се сваки проводник чврсто спојеном капом тако, да простор између горњег обола цеви спроводника. и капе има отворе, који ће имати два пута већу повр-

шину пресека од површине пресека цеви.

Чл, 5. 56 Проветравање кроз димњак.

Спајање цеви за проветравање са димњацима

или са каналима, којима се проветрава зграда, забрањено је. Изузетак може бити код фабричких дим-

њака.

Чл. 26.

Проветровање кратких спроводника.

Проветравање кратких спроводника, који спајају спроводнихе, од слизника, умиваоника или томе сличних спроводника, може изостати, ако је искључено да може затварача услед исисавања кад се вода нагло сручује. Међутим захтевати и за такве

наступити испражњивање воденог

одсек 3: ;канализацију може спроводнике да се накнад но наместе цеви за проветровање. (наставиће се)

Технички буџет општине београдске

Пре неколико дана одобрен је буџет општине |

београдске за годину 1908. Укупни приход износи 7102018.20 динара, а толико исто и предвиђени расходи. Редовни и трошарински приходи износе суму од 4034154,00 а из зајма за велике радове одобрено је да се у овој години утроши сума од 3067 864,20 дич,

Технички расход престоничке општине износе 5/% целокупног буџета или 4474898,70 динара и распоређени су овако:

1) Грађевинско одељење

а,) лични издаци . . . . 144 780 дин. 6.) материјални издати . . . . 860 ,„ в.) радови инжењерски и архитект. 785 100. ,. г.) експропријација . . · 25 00900

свега 1188 480 дин. 2.) Катастарско одељење

лични издатци . . . . . . 100 400 дин. материјапни издаци . . . . 25270 „

еишинин петине с стевте слин

свега 125 660 дин,

а.) 6.)

8) Електротехнички издатци

22 000 дин.

" 122/060 7, свега 144 000 дин.

4.) Уш ава нодовода.

лични издатци фра огња оу Ле осветљење ул:-ца и зграда .

а.) лични издатци 90 844,50 дин. 6.) трошкови инсталације =. 108 050 — |, в.) проширење водовода 520 045,40 ,, " т. чишћење и поливање улица 100 000 — ,

занлемслислилест плаве аурљвикаттстватша

| свега 818 939,90 дин. Одсек за канализацију, кеј пи пристаниште

а.) лични издатци 74 540 — дин

6.) материјални издатци . 5 100 — |, в.) грађење канализације 1518 18,89, г.) грађење кеја 600 000 — ·,, свега 2197818, 80 дин. Да

БЕЛЕШКЕ.

Провала Корнвалског канала (Канада) и обнављање пловидбе- привремене. Корнвалски канал саграђен је паралепно реци Сен Лоран да би се избегли велики падови [опао Вац|-а. У непосредној близини вар. Корнвала (Онтарио) на 96 км западно од Монтреала канал иде у правој пинији на 3200 м дужине, и ту једним мостом прелази железница и канал и реку Сен Лоран, која је веома близу — раздваја их само насип, али је вода у каналу за 8,25 м. више него у реци. Ширина је канала на дну 30,50 мет. а максимална дубина воде износи 4,85 мет.

Јуна 23. ове године око 6 часова јутра приметило се, да вода продире кроз насип, који раздваја канал од реке.и то тако рећи поред мостовог стуба, који служи за обртање моста. Количина воде која је истицала у реку тако је нагло порасла, да се после четврт часа у насипу отворила велика рупа да се цео мост са средњим стубом сручио у реку, пошто је стуб подлокан. Е

Поткопан стуб раскинуо се у главном на четири велика комада, који су остали у (близини, поред много ситних растурених комада, што се тиче мостове гвоздене конструкције, она изгледа тако да се то не може описати. ЈЊудских жртава није било, а ни један брод није сг у тај мах налазио у томе делу канала. Канал се врло брзо испразнио, јер су уставе: на крајевима овога дела канала пропуштале само незнатне количине воде. Ипак је протекло 24 часа, док је вода потпуно затворена. За то време пролока се повећала. | а

Како се ово десило у време кад је највећи пренос хране у зрну, то се у каналу кретало много бро-_ дова. Многи од њих нашли су се затворени у оним де