Српски технички лист

— 336 —

успеху тај, што је програм наставе врло опширан, ми нисмо пристагице тог мишљења, Програм је по нашем мишљењу таман добро смишљ“н. |

И из физике падају многи кандидати

и разлог ће томе бити исти који наведосмо за математику. Само што из физике уопште

техничари и немају репетиторијума. |

Кад ђак нема темељне спреме из ма: тематике, онда не може успешно пратити ни предавања из механике, јер је велики део механике, чиста прихена математике. Истина с наставом механике технички факултет је кубурио. Било је по сехестар и више кода нијс нико предавао механику. Садашњи наставник за механику сразмерно је скорашњи али сама личност наставника даје гаранције за успех, те према томе неуспех из механике, у колико би се могао приписати горњем разлогу, може бити само привсемен.

Код геодезије ствар стоји мало друкчије. С једне стране нгставник је јол млад човек, који као и сви млади наставници, много полаже на решавање најзамртенијих геодетских проблема у клаузури (н пр. Х катастарски формулар, опет ч'ста математика.) Кандидати у испитној грозници падају махом с тога, што не испишу логаритме како треба, и зато добију погрешне резултате. Ми смо уверени да ће временом и то бити друкчије. Али и овде је још ми чисто техничка немогућност вршити репетиције и · вежбања с многим ђацима а без довољно срестава. За тај посао немамо доста радне снаге, ни доста инструмената, нити доста простора у данашњој згради,

Из нацртне геометрије највише рамљу ђаци који дођу из гимназије. У гимназијама се тај предмет не предаје, те нису имали прилике и могућности да савладају основне тешкоће: да добију основне појмовг. Поред тога још долази и та околност, што треба скицирање и цртање да почну сасвим из почетка. Све то чини, да им почетак студије задаје огромне тешкоће, које лако декуражирају млаље људе и одврате их од посла.

Кад се већ примају гимназисте у технику, онда ба било потребно, да им се у гимназији да могућности, да бар науче добро цртати. Јер бити техничар, а не умети цртати и скицирати, данас готово се не да ни замислити, Нарочито се не да замислити архитекта, грађевински инжењер, и машински инжењер а да не зна добро цртати.

Најзад да начоменемо још један врло важан разлог неуспеху, разлог који лежи

ван школе. То је сиромаштво већине наших ђака. Треба и код професора ји код ђака много епергије, па да од сиромашног ђака постане добар техничар. Ђак у техничком факултету треба да има све своје. време на расположењу, како би га могао посветити интензивном раду, а професору треба врло мното енергије, да сиромашног ђака одбије с испита кад није спреман.

Тој последњој незгоди могло би се гомоћи само интернатом.

На основи ових наших посматрања ми саветујемо нашим младим техничарима | године, да одмах, чим почну предавања у исти мах почну интензивно пратити предавања и вежбања 13 свију предмета и дау раду за све време никако не попуштају; јер ће само тако моћи савладати ону масу предмета, и стећи масу знања, која се у данашње време тражи од академски образованих техн „чара. Академску слободу треба мудро употребити а не лакомислено злоупотребити.

Али има још једно важно питање да се реши.

Као што се из резултата .овогодишњег припремног испита види, поофесори су показали велику енергију. Има међу пропалим кандидатима људи, који већ по неколик) пута покушавају да савладају ову прву препреку свом даљем напредовању, па и овај пут нису имали успеха.

Питање је, шта ће најзад бити од тих кандидатаг Може ли то поновно полагање трајати вечито 2 И шта да раде кад сустануг Куд да се окрену > Страћили су толико година да постану инжењери или архитекте, а нису успели Хоће ли се примити у министарство грађевина или код каквог предузећа да буду и остану вечити цртачи» Док њихови другови правници имају излаза у полицији у окружним самоуправним властима и т. д. ови немају никаква излаза. То нити они могу хтети, нити је право од њих то захтевати. Јер од таквих кандидата могу бити одлични техничари средњег ранга, који код нас не постоји а који јеу Немачкој допринео, да нем:чка индустрија = немачка техника освоји свет. [о су техничари извршиоци. Врло често код тих људи, и ако немају академску спрему, има и организаторског и трговачког духа, који код првих често недостаје.

Зато би се требало постарати, да се за тај сталеж створи могућност опстанка. Треба створити школе, у којима ти људи могу завршити своје образовање, да постану од-