Српски технички лист

— 340 —

и спојнице са стране израђене глетом тако да фуга.

спојеица не пређе 8 мм: само је шеста страна но брађена, Најзад има у условима и несугласица. Тако се

н, пр. на једном месту условљава: - растова грађа мора бити сува без пукотина и чзорова; а на другом; све ће се пукотине најпре брижљиво закитовати па онда пребо,адисаги. Нека когод сад наће суву растову грађу без пукотина па нека пукотине после китује.

Ми овде наведосмо само неколико примера а биће их више. Тако у услознику пише да се крила мостова могу изиђивати као циклоп или но хоризонталним слојевима. Има надзорних инжењера који веле да циклопско зидање не ваља и забрањују га па место тога траже с лица четвртасто притесано камење, дакле гојово тесанике без траке. Ово не иде предузимачу у рачун јер је погодио зидање ломљеним каменом те се отуд рађају опет спорови, застој у раду и т. д. Други опет траже да се циклопски

зид с лица изради као мозаик правилних шестостраних призама и то рачунају опет као зидање ломљеним каменом. Јасно је да ће предузимач и у једном и у другом случају тражити накнаде па по свој прилици и добити.

Ми смо већ дубоко загазили у рад,

за

у приближ-

од правилно стесаних

назад се не може и зато ћемо, овако радећи, добити железнице уског колосека по цену, коју бисмо платили за израду нормалних пруга споредног значаја, а имаћемо приде трошкове и манипулацију око претоваривања. |

Ми смо можда у овом нашем излагању и погрешили местимице, али нам се чини, да ће општа слика досадашњег рада бити и тачна и истинита.

Из хигијенске технологије.

0 споредним намирницама, њиховим сурогатима и о уклањању отровних састојака. (наставак) «

Тако. припремљена кафа кад приспева у екстрактере. — судове зато. —- у којима долази у додир с лаким (испарљивим) срествима за растварање. Ове паре пролазе кроз судове полако и односе собом кофеин. Екстрактивна срества. која делом приону по по: вршини кафених зрна „откпањају се помођу млаза в0дене паре. Пошто. се тако кафа ослободи жофзина и пошто проћа: кроз велике судове за сушење доноси се на место за пржење.

На тај се начин кафи одузме главни отровни: сабтојак.“ Њега обично има у кафи::1 до 1,7/, а“ преостане "махом 0, ора највише 0,2'/.— Сем тога изгледа

да сеовак) прелрављзна кафа и дужедржи јер се ка фи заједно с кофеином олузме и нека смрдљива као восак мрка маса која као да је мешавина нзких масти са спољње позршине кафгних зрна. Ова се маса услед приступа ваздуха ожсидише та се успед тога јавља често појава да се кафа упрглави, И кафа с кофеаниом и кафа без кофзина подједнако имају екстра тивних материја, А исто тако не губа се овим чишћењем ни арома ни укус. ·

Најновији продукат у овој је' чај без теина. Како је теин идентичан с то ће и физиолошка дејства им бити истозетна. Тако ће и чај коме је одузет теин наћи својих потрошача Као што је и: кафа без кофгина нашла, само ако буде испало за руком да се при озим хемијским продедурама, које дубохо засецају у састав чаја, сачузају потауно ароматске материје чајевг. дДпи је тај задатак врло тежак, јер ола срздства која се морају употребити при екстрахирању теина, у исти мах односе собом у раствору готово сзе ароматичне састојке чајеве. То је разлог што се чај пре рада око разлагања теино. вих соли екстрахира петралетаром. ЈРри том се теин још не раствора, међутам се раствора сви ароматични сасгојци. Затим се момоћу разређене паре и амонијачног гаса који је као и сталне алкалије подесан да разложи теинове соли у чају и да ослободи теин, тада ба поглеекстрахирањем помоћу клороформа теин раствара. Пошто се и то доврши чај се суши на бла. гој топлоти индиректно и додаје раствор петролетара у коме су оне ароматичне материје које су му биле одузете. Најзад се дестилацијом одводи петролетар и веле да преостане чај који се по изгледу укусу, и 4роми ниуколико не разликује од природног чаја.

Ме 85 од августа 1908. г. Тесћизсће Випазећам

Ј.

врсти намирница то кофзином

Нонкуре за израду споменика Карађорђу.

По свестраном расмотрењу и процени свију утидајних услова за што бољу израду, Као и према величини новчаних сродетава, којима ће Одбор за подизање споменика Карађорђу стварно располагати- по. завршевом прикупљању прилога, расписује се у цељи до- | бијања што погоднијег пројекта — модела, према коме би. се споменик имао израдити, конку рс за све врпске уметнике, који стално у Србији живе, под овим условима: : ,

1. За подизање споменика равполагаће одбор са вумом од 40.000 динара. Под подизањем споменика, подравумева се дефинитивна пзрадл "транспорт и монтирање његово на изабратом месту на Воликом Калимегдану. Одаучено :0. да се спометик изради од бронзе и камена, висине око бла с тим да престави; благодарносг садање војске „сталног кадра“ промз Своме првом творцу после коначке пропасти српске државе 1459 године, поводом „етогодшињице прве српске ровгуларне војске“, коју је; Велика, Вожда, установи о 1808 године.