Српски технички лист

БРОЈ. 40

У Београду 5. Октобра 1908. год.

ГОД. ХТХ

СРПОНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Пројекти за будућа пристаништа у Београду.

1,

Питања о уређењу и обезбеђењу обала Саве и Дунава и грађењу пристаништа за што лакшу и удобнију манипулацију при истовару и утовару бродова нису код нас новога датума. Има скоро четврт века од како смо почели увиђати да је решење горњих питања од највећег интереса не само за београдску општину, која је дужна употребити све своје силе да од Београда створи једну модерно уређену варош у погледу техничком и здравственом, већ и за целокупну нашу земаљску трговину, којој је Београд, по своме положају, увек био главно средиште, па то треба и у будуће да остане. На жалост код нас у Србији од добре намере до дела увек треба да протече дуг низ година, јер смо на бесплодна партизанска прегонења трошили све своје скупоцено време и милионе новаца. Нека би нас последњи озбиљни догађаји уразумили и упутили и сваког појединца и све укупно да своју снагу и делатност употребимо само на послове, који ће бити од опште користи за наше суграђане и државу !

Још 1889. год. Влада Краљевине Србије била је решена да приступи изради антрпоасместишта, а с тим у вези изради кеа за пристајање и нарочите железничке станице за претоваривање. Једна комисија у којој је као стручно техничко лице био и пок. М. Марковић обишла је велики број европских речних пристаништа ради прикупљана података и године 1890. М. Марковић је израдио један пројекат за пристаниште у вези са новом железничком станицом БеоградСава. Тај пројекат, објављен у првим броје-

вима Срп. Техничког Листа, ма да није како изгледа водио довољно рачуна о сталном развијању саобраћаја и трговине, јер је предвиђао свега око 800 метара обезбеђене обале — кеа и толику исту дужину железничке станице, ипак заслужује сваку пажњу по брижљивости израде, подесном избору типова за обезбеђену обалу и по исцрипној претходној студији постојећих прилика на савској обали. Све ово троје изгледа да недостаје доцније рађеним пројектима, о чему ћемо у згодној прилици опширније проговорити. Године 1902. у ново организованом Одсеку за канализацију, ке и пристаниште израђен је нов пројекат за кеј на савској обали, али исти нити је допро до шире јавности нити пак по својој изради заслужује што више осим обичног помена у историском излагању развитка овога питања.

Тек пред крај године 1903. када су и остали велики радови општине бео;радске упућени правилнијим путем иу питању о грађењу пристаништа стало се на једино исправно гледиште да се ни један велики технички посао несме почињати док се предхо: дно не утврди програм рада. Треба дакле утврдити: глта нам је потребно, шта се хоће и шта се може према месним приликама па тек онда приступити изради пројеката и извршењу радова,

Од стране Министра Грађевина одређена комисија састављена из стручњака инжињера, људи из царинске и финансијске струке и најмаркантнијих представника наше трговине приступила је исте 1903 год. проучавању овога питања и саставила један потпун и опсежан програм за израду пројеката за трговинско пристаниште Београда. Ми сматрамо да тај програм заслужује општу пажњу и с тога ћемо упознати наше читаоце