Српски технички лист

— 852 —

са њим у главним потезима, пошто исти може послужити као основа за што правилнију оцену израђених пројеката за пристаништа. Проучавајући локалне захтеве Београда да добије сталну и од поплава обезбеђену обалу са што лепгим изгледом и захтеве свеколике паше трговине комисија је нашла да има тр:л начина да се сви захтеви доведу у потпун склад, међу којима се као најважнији истиче захтев да се изведе концентрисање_саобраћија оне робе која се транспортује и сувим и воденим путевима.

У погледу избора места на савској страни имали би ова три решења:

1, да се саз саобраћај упути на обалу савску пошав од тврђаве па д» железничког моста преко Саве;

2, да се у близини железничке станице, у бари Венецији, ископају заливи —- басени у које ће бродови улазити из Саве и пристајати уз зидану или довољно обезбеђену обалу;

3.) да се оба решења конбинују т. ј. да се употреби један део савске обале и да се ископају заливи у бари,

За дужину обезб-ђене обале меродавна је величина саобраћаја односно број бродова који дневно могу пристајати уз обалу. На основу статистичких података са царинарница о тадашњем прохету и с обзиром на осведочено искуство да се у модерно уређеним пристаништима која су снабдевена свима угодностима за што бржи саобраћај и манипулисање, установом антрпоа и осталог промет у току од 10 година повећава за 50 до 100 — комисија је срачунала да дужина обале за пристаниште у Београду треба д! изнесе најмање 4000 метара.

Како пак обала савска од тврђаве до моста има дужину око 2500 мет, значи да би била недовољна за саобраћај.

Овом ишљење комисије потпуно је оправдано. и по дана провео је стално на раду на савској обали и свакидашњим посматрањем стекао уверење да је овај део савске обале недовољан да прими и овај данашњи саобраћај. Врло су чести дани у години кад је цела обала заузета бродовима и кад по 3—4 натоварена шлепа морају да се везују паралелно један уз другог и чекају по неколико дана да се испразни место где могу пристати ради истовара. | ја

(Остале познате разлоге који говоре у опште против подизања пристаништа на о-

Писац ових редова последњу годину.

твореним рекама сматрамо да није нужно нарочито истицати, Из тих разлога и са обзиром на горе наведене податке о саобраћају комисија се одмах изјаснила против првог начина решења овога питања.

Много повољније решење добиће се ако се у бари Венецији између главне железничке станице, дрвара, обале савске и угарског колосека за мост ископају басени у "виду залива, тако да бродови могу улазити и пристајати у мирној води уз обалу.

Површина баре к ја се може употребити за пристаниште може да изнесе 00.000 м' Од те површине заливи могу имати површину воде око 150-000 м“ а дужина обале може изнети око 4000 метара.

За грађење пристаништа у бари комисија је навела ове разлоге:

1) Саобраћај железницом и саобраћај водом могу се усредсредити на начин како се само пожелити може и то са сраз лерно малим новчаним издатцима |

2) Зграде за магазе и антрпое могу у исто доба служити и за железнички и за бродарски саобраћај

3) С тога што је саобраћај усредсређен биће потребан мањи број зграда него кад би био развучен дуж савске обале.

4) Пристајање бродова у заливима биће потпуно безбедно а преко зиме и за време мале воде могу пр:ко 200 бродова наћа добро склониште у томе пристаништу.

5). Трошкови за пренос робе са железнице на обалу и обратно свешће се на најмању меру, јер ће главна београдска, станица постати бродарска. Тиме ће се знатно упростити царинско и трошаринско манипулисање, а и трговци имаће знатну уштеду у времену и издатцима. МА

6.) Ископана земља за, басене употреби; ће се за насипање целокупне површине ба ре и тиме ће се о једном трошку решити и то питање, које је постало акутно за Београд. “ос 7.) Зидање обале у, пристаништу биће знатно јефтиније и поузданије него ли зи-. дање обале савске и најзад; , МЕ

8.) Данас теже све вароши које су дуж пловних река да пристаништа град: ван ко. рита речног, и на откуп и подешавање те-. рена за пристаниште издају велике суме, међутим је Београд тако срећан да има још незаузет терен, који је самом природом створен за пристаниште.

Узевши у обзир све локалне 3зхтеве Београда, утврдивши норме о потребној ду-