Српски технички лист

— 858 —

бини и површини басена, врсти и броју зграда, које треба подићи у пристаништу и т, Д. „комисија је: предложила · следећи програм "за израду пројекта за пристаниште у Београду; 27: : · Бад “4: Да се за пристајање бродова и њихово склониште ископају у Баји Венецији басени у облику залива тако, да. дубина воде при малом стању Саве буде 3,50 мет.; да дужина обале за пристајање, буде до 4000 "мет.; да површина воде у басенима буде то: лика да преко зике могу у њима наћи скло: ниште око 200 бредова, који у опште тра"же зимовник

. 2. Да се у томе пристаништу .озида обала на дужини од прилике 1000 м. и то на оном месту где ће се вршити путнички саобраћај и где ће доћи зграде за царинару и смештај робе; остала обала да се калрмише.

3. Да се подигне једна зграда за антрпо жита и сувих пљива са елеваторима и са инсталацијом за етивацију шљива, Величина те зграде да буде толика да у њу може наћи склоништа до 2000). тона .поменуте робе. Свеколико манипулисање у згради са робом да се врџи машинама. Положај и распоред те зграде изабрати тако да се она може доцније, кад затреба, повећати за смештај још 10.000 тона исте робе. Један део те зграде да буде у облику силоса а други у облику магазе на спратове.

4 Једна зграда за царинску, трошаринску и пристанишну управу са потребним становима. Осим тога у тој згреди да буду одељења за ону робу која се оглашава за сместиште, као и одељења за робу која подлежи општинској трошарини. У подрумима и сутеренима резервисати просторе за антрпо вина и други течности. Манипулисање робом — у тој згради да се врши машинама. Величина те зграде да се узме према количини оне робе, која ће се имати сместити у њој, а на основу података, које ће иројектанту дати царинска управа.

д. Зграде за становање особља, које мора становати 'у пристаништу.

6. Једна зграда у облику хангара за смештај око 500 тона транзитне робе.

7. Једна шупа за смештај кабасте робе са површином око 1200 1,

8. Једна зграда за машинску цију.

9. Земљу која се добије копањем басена употребити. за насипање целог осталог простора Баре Венеције, тако да'се добије

инстала.

исти ниво, који има железничка станица и који мора бити виши од висине највеће познате: воде. |

10. Истоваривање, претоваривање и утоваривање дуж обале где ће бити зграде да се врши машинауа.

11. На обали наместити потребан број казука за везивање бродова, а по целом пристаништу расподелити потребне железничке пруге и колосеке, као и путеве за кола.

12. Преко рукавца, који ће спајати басене саградити покретне мостове, који ће служити и за железнички саобраћај и за прелаз пешачки и обичним колима.

13. Целу дужину обале савске од тврђаве до моста прско Саве потпуно обезбедити каменом тако да је вода не може односити, а да уз њу могу бродови пристајати.

14. Део савске обале од тврђаве до садање савске полиције израдити тако па се на томе делу може вршити локалан саобраћај бродарски.

15. Онај део од савске полиције до почетка садањих дрварских плацева израдити тако, да се између зграда и ивице обале добије улица од 18—20 метара ширине.

16. Дуж поменуте савске обале од твр-

ђаве до моста распоредити казуке и снаб-

дети је железничким колосеком.

17. Пројектовати најподесније приступе улица из вароши, како ка пристаништу у бари тако и ка пелој савској обали.

На завршетку извештаја комисија је скренула пажњу и на то да би интереси локалног саобраћаја Београда захтевали подешавање и дунавске обале за пристајање бродова па и за евентуално грађење пристаништа са дунавске стране. Најзад било би потребно да се сагради с ниже вароши на Дунаву особено пристаниште за петролеј, где би требало изместити садашње резервоаре који су веома неподесно подигнути с обзиром на опасности које могу наступити, кад се та роба упали.

Пошто је Министар Грађевина усвојио у главном све тачке изложенога програма приступљено је концем 1904. год. у Одсеку за канализацију, кеј и пристаниште изради генералног пројекта за пристаниште у бари Венецији и обезбеђење савске обале. О томе пројекту и отпочетом начину његовог извођења говорићемо у наредном чланку.

Д. Б.