Српски технички лист

— 354 —

Радничко обезбеђење

Ш. Развитак законодавства за радничко обезбеђење. (наставак)

7.) Закон о обезбеди морнараи лађара у неср тним случајевима од 13. јула 1887. | 8.) Закон о обезбеди инвалида и стараца неснособних за рад од 22. јуна 1889.

Чим је се јаком борбом од стране владе продрло са овим законима, одмах се почело на реформама пређашњих закона, те су досети ови закони;

9) Закон о обезбеди болесника од 10. априла 1892. (као ревизија закона од 188).) 10.) Закон о индвалидском „обезбеђењу од 13. јула 1899.

11.) Измена закона о обезбеђењу у болести од 30. јуна 1900.

12.) Измена закона о обезбеђењу у несретним случајевима.

13.) Закон о обезбеђењу заробљсника у несретним случајевима од 30. јуна 1900. и

14.) Закон о обезбеђењу особа из војске у несретним случајевима од 18. јуна 1901.

Из овога се види, да је се постепено обим обезбеђених особа све више проширивао али реформни радови на овоме питању још за дуго нису свршени, обезбеђење удовица и сирочади још није добило законски и државни карактер, а сем тога и основ за радничко обезбеђење у Немачкој није рационално и строго научни. Данас када је статистика дала података о кретању друштва о умирању, рађању, доживљ ју, онеспос)бљењу и другим друштвеним појавама - када су из тих података створени закони о друштвеном кретању, када социјална динамика добија тип екзактне науке, осећа се да је слаб темељ зграде радничког осигурања у Немачкој, а скора ће будућност свакако донети измене, којима ће радничко обезбеђење за цело добити модерно решење основано на законима математички обрађене социјалне динамике

У доцнијим чланцима биће обрађен и 0овај нов модеран правац радничког обезбеђења, а 3. сада потпуности ради прећи ћемо и науређење радничког обезбеђавања у другим земљама. ]

Аустрија је била прва држава, која је следовала увођењу принудног радничког 0обезбеђења. У Аустрији је 28. децембра 1887 уведено принудно обезбеђење у есретним

случајевима—у случајевима злог удеса; а одмах за тим 30. марта 1888. голине следовало је и увођење обезбеђења за зреме болести, После ·вога дош:е су измене и допуне за оба ова закона 4. алрила 1889. односно 20. јула 1894 године. Сем тога законом од 28. јула 1889. уведено је принудно обезбеђење инвалиде код рударски: раднике. Опште обезбеђење у старости и неспособности (инвалидитета) целокупне радничке класе у последње доба много се дискутује и на томе се питању озб 'љно ради, те да се и у овом правцу задовоље праведне тежње и захтеви радника.

Угарска има само једно принудно обезбеђење радника у болести регулисано 32коном од 14. априла 1891. године. Пројект закона о обезбеђењу радника у несретним случајевима који је израђен јо: 1903. није још постао законом.

У Швајцарској је при народном гласању 1900. године пропао пројект закона о принудном обезбеђењу у несретним случајевима али је влада предузела понова рад око увођења и одобрења овога законског пројекта. У Француској је законом од 29. јуна 1894. уведено принудно обезбеђење рударских радника у болести. Обезбеђење пак у несретним случајевима у Француској онако как) су нормирана законима од 9. априла 1893., 22. марта 1902 и 31. марта 1905 године имају само ограничен обим и карактер радничког осигурања у ужем смислу. Исто такво по угледу на фганцуски закон донети су и закони за обезбеђење у несретним случајевима и у Бељији (39. допембра 19083.) Шћтанији (30 јануара 1300.) и Грчкој (21' фебруара 1901.) Али француско законодавство најревносније је заузето, да што скорије уводи прпњудно радничко обезбеђење.

У Италији уведено је принудно обезбеђење радника у несретним случајевима већ законом од 17. марта 1898 године,

Холандска је добила закон од 2 јануара 1901 раденичко обезбеђење у несретним случајевима, а закон о обезбеђењу радника у старости и неспособности (инвалида), као и о обезбеђењу удовица обзнањен је у пролеће 1905 године.

Норвешка има радничко принудно обезбеђење у несретним случајевима од 23 јула 1894. Финска га има од 5 децембра 1895.; а Шведска тек од 5. јула 1901. године.