Српски технички лист
— 8
бити потпуније. Али у исти мах тај тип има два недостатка:
а). С једне стране ученици, ако их нико не руководи у избору, ризикују да залутају у детаљима не познавајући основне принципе. Множина курсева може их поплашити множином знања која треба да прибаве, те да их одврати од вежбања која су им остављена на вољу. Богаство у избору које им се пружа, може изазвати неодлучност а с овим и нерад. А то опет може учинити, да ђак, излазећи из школе, не изнесе никакво знање из тог предмета.
6). С друге стране опет, курсеви на универзитету нису увек подесни за људе од индустрије. Они су подешени обично или специјално за људе слободних професија или за интелектуалну елиту у земљи, па су с тога махом теоријског карактера. Социјална и политичка економија обично су заступљене као чиста наука, без икакве везе с индустријским рачуноводством. Такав је случај на универзитету у Пенсилванији. Свакојако, овај други, недостатак мање је важан но онај први. Њега може и нестати ако се буду увели и практички курсеви. Ово је решење усвојено на Харвардском универзитету. Али је многобројност курсева претерана, тим пре, што је одклањање другог недостатка погоршало први. |
Други тип представља неку средину између првог и трећег. Техника је за се потпуна целина као и у првом типу, а има разноликост у курсевима као трећи тип. Али образовање ученика није онако хомогено као у првом типу, а разноликост није тако потпуна као у трећем. Ово се лако види простим упоређењем техничког института Масачусеског и Харвардског колежа.
Резултати, који се у Немачкој постижу, као да нису у хармонији с пространством програма. Професор г. Кађјег у једном говору, који је држао приликом једне свечаности у Ахенској политехници 26 јануара 1906 године“) навео је многе: недостатке тога типа. 1). Лош распоред курсева како га препоручује школа ђацима у име савета. .Тако у политехници у Дармштату препоручују ђацима машинског одсека да слушају особени курс (курс индустријске и трговинске политике) пре општег курса (курс о принципима политичке економије). 2). Што се ти предмети уписују у семестре који су већ претоварени предавањима и „вежбањима. Тако у Дармштату и у Карлсруе, ђаци машинског одсека морају да додаду политичку економију у семестру кад имају 96 часова недељно разних курсева друге врсте. Г. Кађјег у осталом јасно формулише своја размишљања: „Ко је одговоран за ово> Да ли то
#) Манопа! бкопоппе ипа ЈпсетешћиИдипо, Резфгеде сећај(еп ат 26 Јапшаг 1906 21 Аасћеп р. 2.
!
ЊЕ
долази отуд, што политичку економију предају у техничким школама научници, који су изван стваралачког рада (економског) и који су сасвим страни инжењерском позиву (К!ефег 2шт Ргаре дег Гпретецг Етлећипе раст. 25)» Или, можда да није услед тога, што је до сад било немогућно или бар
врло тешко овим теоретичарима, да стекну прак-
тичног искуства у области инжењерског образовања, јер је програм њихов увек код слушалаца изазивао мишљење, да је предавање из политичке економије нешто што је сувишно. >“
Немачки тип у главном има на себи све лоше одлике решења: ни тамо ни овамо. Писац сматра да једино треба задржати француски и американски тип. Американски тип претпоставља да да економску наставу нарочита економска школа у близини техничке школе. Пошто овај услов није испуњен у Француској, јер су све техничке школе њене аутономне, то сљеди дау Француској треба питање о економској настави решити на основи француског тила,
ЈУ. Предлог за решење.
Примери из Француске и осталих земаља показују, да је потреба, да се шефу каквог предузећа
даје потребно знање из економије и социјалне науке, и општа и очигледна; али показују у исти мах,
да је већа брига око тога да се сачувају постојеће институције, него ли да се створи нов обим и нова метода, у напред смишљена, коју би требало примењивати с крупулозном тачношћу.
Да би решење било рационално и потпуно, треба потражити и одредити поменути обим и методу.
1). Обим наставе економије и социјалне науке у техничкој школи.
Обим, који тргба да добије настава економије и социјалне науке у техничким школама, у неким је случајевима одређен особеним карактером циља, који има да се постигне, или ученика, које школа има да образује. Тако Есоје дез Роп5 еј Сћацззез има ученика за инжењерство, будућих чиновника. и ученика ванредних (ехгетле), будућих индустријалаца. Слично је и у Есоје зиррепеште дез Мипез. Сасвим је дакле природно, да теоријски део политичке економије заузима у тим двема школама место које им не приличи у школи, чији ће се ученици одати приватној индустрији. Сем тога инжењери, који изађу из Есоје дез Роп5 ећ Сћацззее5, већином добију занимање при железници и трамвају или код предузећа јавних грађевина пре него иу правој великој индустрији. Отуда излази логички, да се у настави политичке економије за ту школу придаје велика важност расправи питања о јавним грађевинама, о транспорту и о тарифама. Једном речи: овај курс има обележје чисто научног пред-