Српски технички лист

— 378 —

мета, које може не одговарати практичким обзирима, које захтева ред слушалаца одређених да некад буду шефови рударске и металуршке индустрије, или индустрије за конструкцију машина, као што су слушаоци школа: Есоје дез Мтез и. Есоје Сеп(аје. У школи Есоје Сепфтаје; с друге опет стране, настава економије и социјалне науке само је продужење о законолавству. Док међутим Сопзегуа[оше дез Ал5 еј Менегз, својом установом јавне наставе и многобројношћу својих курсева, личи пре на завод за популарисање науке, него ли на школу, која образује техничаре у одређеном циљу.

Изгледа да имамо сасвим слободно поље, рада, без ичега што би сметало склапању програма за наставу економије и социјалне науке у техничким школама, чији се ученици спремају за приватну индустрију. |

Да би се обележио обим наставе довољно је да се позовемо на претходна излагања у почетку ове расправе, којим смо оправдали потребу оних знања, која треба дати.

Програм намењен образовању шефова предузећа могао би без сумње застрашити својим протранством. Шта више, човек би био склон да примети, да нема ни једног, који би све то знање имао; да чак и они, који се налазе у земљама, велике индустрије, на челу највећих предузећа, не би могли свему одговорити. Примедба је више привидно истинита но што је основана.

Доиста, кад би на сваком пољу које смо у прегледу изложили, шеф предузећа био толико јак, да познаје чак детаље примене, онда би сн престављао неку врсту живе енциклопедије у економији и социјалној науци, у тој мери у коликој то нису ни гекономи и социолози по. струци. Али њему је доста, да је упознат с принципима сваког питања и да у даној прилици буде у стању, да се посаветује са специјалисгом стручњаком.

Да ли је когод икад рачунао, да је знање, које из електрике добија ђак какве политехнике поред главних предмета инжењерских: железница, експлоатације рудника или хемије, довољно, да ђак може решити све проблеме о електричном саобраћају и ако се у електрици није специјалисао а (без помоћи стручњака електричара 2

Да ли се икад ико надао, предајући ђацима технике основе законодавства о патентима, дау своје време ђак неће морати ићи судији или адвокату, кад буде имао да расправља какво спорно питање 2

Исто би тако било претерано тврђење, да индустријалац треба да буде стручан и искусан мењач новца, рачуновођа, организатор кооперативе, организатор узајамног осигурања, актуар ит,д. Али он може бити одличан трговац и стручњак за царинске тарифе и стручњак за састављање угово-

ра за наднице; он треба да зна какве тешкоће задају питања интернационална, питања монетарнаили трговинска; питања раденичка: индивидуална или колективна; питања послодавца на пољу радничке потпоре или осигурања; те да уме да савлада тешкоће, или да избегне препоне, Једном речи, као што је писац ове студије на једном месту из-

„ложио, није циљ да се од техничара створи инже-

њер економ или социолог, већ да од њега постане човек, који појима улогу инжењера у економији и социјалном свету.

С друге, опет, стране, обим наставе треба да буде брижљиво ограничен. Ни на пољу политичке економије ни социологије не сме се поћи сувише у страну. Професор се не сме подати искушењу да својим ученицима предаје апстрактне теорије о валутама, нити филозовске теорије 0 солидаритету. Али треба да наговести, да та питања постоје, да даде што може тачнију дефиницију основних чињеница, и да одмах покаже практичку примену, која је могућна. На тај начин неће му бити потребно слепо веровање за своја тврђења, јер неће излагати конзенквенције, које се ослањају на принципима, које ученици не знају. Тако одредба цена на трговима неће задовољити ни један мислени дух, ако му нису познати принципи тражње и понуде; исто тако карактер солидарних установа не појима онај, који не зна какву улогу игра у овим установама осећај браства поред правила о осигурању. Ова настава треба да буде исто тако одвојена од наставе у законодавству. Јер:

1). Правничка струка и струка економска сувише се маркантно разликују а да би се могло захтевати да један професор буде двоструки стручњак: и правник и економиста а при том још и практичар у индустријским питањима.

2). Карактер економских питања и карактер правних питања неће схватити ђаци ако им се буду обе врсте излагале у једном и истом предавању Природна тежња за генерализацијом код младих људи, навешће их, да у погледу решавања, побркају питања економска и правничка. Они забораве да строгост и неминовност правних принципа није својствена многим случајевима економског живота. Ова је опасност нарочито велика код ђака који су навикнути, целином својих студија, да се служе дедуктивном методом егзактних наука. Резултат ће бити, да ће им се изопачити главни појмови у економској струци и што ће им се онемогућити тачност суђења на томе пољу.

И доиста ова су два предмета одвојена на великим техничким школама у Француској.

Без сумње, спајање једне и друге наставе у једну катедру оправдавали су тиме, што се хтело, да зе проучавањем правних питања припреме ученици