Српски технички лист

— 424 —

економски и културни развнтак земље и њених јединака, као и потреба свестране оцене разнородних елемената, многоструких, а често и међусобно супротних интереса, које железница треба да задовољи, чини, да се такав посао трасовања не може поверити искључиво само једном или неколицини технички образованих трасера, па ма како висока била њихова функција. (Ово особито важи онда кад се железнице не граде као комерцијално предузеће, већ као срество више државне политике, што и јесте случај с нашим железницама. Грађење гаких железница мора бити саставни део уржавиог програма и оно се мора изводити по смишљеном и у напред утврђеном плану и програму. У изради таког плана и програма и у одређивању основних захтева, које треба да испуни државна железничка мрежа и њене поједине пруге, морају суделовати исто тако многобројни и раз“ нородни чиниоци, као што су разнородне и многоструке потребе, које она треба да задовољи. Израда таког државног плана и програма, којим би за извесни период времена била предвиђена потреба, обим, начин и брзина грађења наших железница, и указати новчани извори за покриће расхода за грађење, тре-

бала би да претходи трасовању и грађењу

железница, Само с таквим свестрано разрађеним смишљеним и утврђеним програмом. може се с најмање времена и срестава постићи, да све саграђене пруге постану једном правилни саставни делови једне органске целине, а пројектовање и грађење на парче очевидно не може дати тај жељни резултат.

Тако израђеног плана и програма за грађење наших железница џема, и то је први, а у исто време и највећи недостатак, којп чини, да трасери не могу потпуно свесно да управе своје делање на постигнуће намереног циља. Закон од 1899. год. о грађењу и експлоатацији нових железница ни по историји свога постанка, ни по. разрађености, ни по природи својој не може заменити такав програм грађења железница. При изради пројекта тога закона нису суделовали сви чиниоци, који би требали да утичу на израду програма. Осим тога у закону није оцењен значај појединих пруга; није одређен ред ни рок њиховог грађења; а на послетку, и што је најважније, финансијска основа, створена тим законом, није била ни приближно довољна за извршење свих пруга које су тим законом

предвиђене.

Какав је ауторитет тога закона види се и од туда, што се законским путем у 1905. години даје концесија на грађење пруге Градиште—Мајдан-Пек. а у 1906. г. на грађење цруге Пожаревац Свилајинац. Обе те пруге нису предвиђене законом од 1899. године, а последња, осем тога, може знатно оштетити интересе постојећих државних пруга у Моравској долини, а у исто време идући поред њих и сама има врло слаб изглед на рентабилност у будућности. У јавности се и данас јављају поједини предлози, управљени или на измену правца железничких пруга предвиђених поменутим законом, или на грађење нових пруга, које у њему нису предвиђене, паи сама Дирекција држаиних железница спрема се на трасовање пруга, које у ·-закону нису поменуте.

Такав закон, који је, ма да није ни одмењен ни замењен другим законом, просто силом околности због своје органске слабости престао да живи, не може, дакле, послужити као руководство за извршење наших железница.

Немање плана и програма и несмишљености у закону од 1899. године одазвали су се одмах на првим корацима на грађењу наших железница. Тако законом је утврђена веза моравске и колубарске долине железницом од Младеновца преко Аранђеловца и Лазаревца на „Лајковац, а тој прузи приписиван је чисто локални значај. Но ми данас знамо, да та пруга треба да служи као веза Подриња с доњим Дунавом или с јадранском железницом, и има, према томе, за наше прилике значај транзитне пруге, а томе задатку она би много боље одговорила, да је од А-

| ранђеловца спуштена долином Кубршнице до

ст. Кусадка на главној линији, као што је то у своје време и предлагао њен трасар и из вршилац п. К. Живковић. Њен правац одговарао би тад боље правцу саобраћаја, а успони и кривине били би у исто време много повољнији од оних, какви постоје данас на извршеној прузи Мледеновац— Аранђеловац. Рад којим је отпочето грађење наше жељезничке мреже такође не одговара потреби земље и њеног саобраћаја. Грађење је отпочето пругама уског локалног значаја, какве су пруге Младеновац— Аранђеловац и Обреновац — Ваљево. Даље, неодређеност у погладу ве-

| зе подринских железница с колубарском иза-

звала је излишна постројења на станицама Лајковац и Ваљево.

Време грађења железничке мреже такође утврђено је једино с обзиром на зајам, с којим је узгред то питање решавано но