Српски технички лист

— 405 =

без обзира на економску и привредну по требу земље и техничку спрему и снагу, ка“ квом располажемо. Потпуно је појимљиво, што је у томе погледу стварност брзо и потпуно демантовала неоправдане и не размишљене претпоставке о брвом довршењу железничке мреже. _

Сетимо се још како је у невреме вођена ' борба око ширине колске за пругу СталаћКрушевац; преставимо себи тешкоће, каке ће се јавити у експлоатацији тога кратког крака с" два колосека — нормалним и уским, и тоће бити довољно, те да се увиди потреба утврђеног плана и програма, који би могао преживети наша поједина инедугове-

чна министарства и који би како својим по- |

станком, тако и доследношћу и смишљеношћу давао довољно гарантије, да се сав рад на навршењу наших железница креће без прекида у одређеном правцу и у коме би општи интереси доминирали над месним или себичним интересима појединаца, и да се поменуте и сличне смишљености у извршењу наших же лезнина

Још није доцкан, да се та празнина попуни а ради тога требало би се угледати на француског министра грађевина Барту, који ЈЕ е одмах при ступању на ту дужност обратио министарском Савету с предлогом, да се 0 бразује опширна комисија за израду плана и програма за допуну и измену постојеће мреже француских железница с обзиром на потребу, да се оне вежу што боље и удобније с новим тунелом Симплон, и да се тиме 0 држи и појача њихов транзитни и светски значај. Кад такво саветовање има смисла у француској, где је железничка мрежа, у главном, давно готова; где су економски путеви већ добро утрвени, а политички давно одре ђени, у толико пре она имају смисла код нас,

који с извозом још лутамо међу Пештом и Солуном, међу Бечом и Александријом, а 0собито после судбоносних догађаја последњих дана, који су и за сву нашу политику морали бити од пресудног значаја.

Ту комисиј за израду плана и програма за извршење железница требало би саставити из преставника скупштине, министарства грађевмна, привреде, финансија, и војног; из преставника привреде, индустрије и трговине, а њен задатак би био да утврди: које железнице треба за сад градити; којим редом; какав значај могу имти поједине пруге: да ди чисто локални, транзитни или светски, каквог колосека оне треба да буду; какву улогу оне могу иматиу одбрани земље какву улогу

у политици економској, трашњој и спољној.

(Овако израђени план и програм морају бити пропраћени опширним извештајима и мотивацијама а не треба никако да имају сухопарни облик закона. Они могу послужити тад као поуздана основа за измене и допуне закона о грађењу и експлоатацији железница, а тек на основи таквог плана и програма могу бити израђени и технички услови за поједине пруге целе железничке мреже.

У следећем чланку изчећемо неке напомене о томе шта би требало имати у виду

при изради таквог плана и програма.

финансијској, уну-

(О мазиву за машине,

Као што је познато, мазива су оне материје, које имају задатак: да на најмању меру сведу трење између металних површина, да дакле спрече њихово непосредно додиривање. Мазива имају дакле да сачувају од брзог абања (Мегзсћје! 5) и да смање утрошак радне снаге код оних машинских делова који један с другим стоје у вези и раде под јаким притисцима.

Мазива има чврстих и течних. Чврста мазива су вазелин и њему сличне материје, као што јегн. пр: штауферово мазиво и т. д. Течних мазива има две велике групе: 1: т. зв. масна уља и конзистентна мазива и [. минерална уља. Масна уља и конзистентна мазива то су, као што је познато, једињења глицерина с киселинама масти, т. зв. глицериди; а могу бити и вегетабилнег или анималног порекла.

Уља вегетабилног порекла, као што је н. пр. уље од репице, од маслине, од слачице, од рицинуса и т. д. већином се добијају цеђењем семена и плодова извесних биљака под хидрауличким пресама (Аизртеззеп). У ову категорију долазе и она уља која се у мањој или већој мери сасушавају. У мањој мери суши се уље од памучног семенаи од сезама а у већој мери уље од лана, кудеље, ораха, рицинуса, сунцокретаи т. Д. По себи се разуме да су оваква уља непробитачна за подмазивање металних лежишта и томе сличних делова, јер се временом згусну и постају чврста.

Анимална уља добијају се или топљењем искувавањем — анималних материја или екстракцијом помоћу подесних хемијских агенса н, пр. бензина. Овде спадају уља: од костију, од копита спермацета, китово и рибље уље.

Масна уља имају и у најтањем слоју врло велику моћ подмазивања. Она врло лако доспевају у поре металних површина и необично јако приањају