Српски технички лист
— 496 —
за метал. Из тих би се разлога масна уља могла сматрати као најидеалнија мазива, кад не би имала других особина, које их 'чине неподесним за подмазивање машинских делова. На име, масна уља, кад се употребе чиста, без примеса, прелазе, нека лакше нека теже, у смоле (Метазеп), губе сасушивањем течну конзистенцију и постепено се стврдњавају, градећи смоласту кору, која повећава трење. Масна уља често садрже и више или мање киселина које нагризају металне површине. Нарочито су неподесна за подмазивање парних пилиндера, јер се у њима масна уља распадају услед врелине у глицерин и слободне киселине масти (олеинска и палмитинска.) Из ових разлога а и због скупоће ограничена је употреба масних уља у пракси. Нека од ових масних уља, а нарочито уље од костију (Кпосћепб) због своје изврсне моћи подмазивања, нашли су особиту примену за подмазивање финих апарата и механизма: н. пр: индикатора, хронометара и тод.
У новије доба много се више у машинству троше минерална уља која се дестилисањем и рафинисањем добијају из сировог петролеума, који извире из земље у разиим крајевима света, као: у Русији, Америци, Румунији, Немачкој и т, д. Ова уља имају утолико превагу над масним уљима што су јефтинија, и што не прелазе у смоласто стање; али имају и једну слабу страну, на име; услед јачег загревања постају много жиђа те тиме губе моћ подмазивања. Услед ових особина минералних уља мо ра се за мазање површина које су изложене упливу јаке топлоте, н, пр. површине парних цилиндара, употребити минерална уља која су у хладном стању врло густа (фсекИцаусе СуПпдегбје). А да би им се моћ подмазивања појачала додају им се по кад кад масна уља. Овим се користе многи лиферанти те подмећу потрошачима, нарочито онима који немају потребне апарате за испитивање, у име мазива, уља најлошијег квалитета,
Холде дели минерална уља према њиховој употреби на ове класе:
1). Уља за подмазивање машина за предење (т. 86. 5ршдејбје) која су врло житка и налазе 0собиту примену у текстилној индустрији за подмазивање површина, које стоје под малим притиском.
9), Уља за машине за хлађење и компресоре (Енатазсћтеп од. Котреззогдје). И ова се врста. уља одликује житкошћу, а сем тога и тиме што иматниску: тачку смрзавања.
3), Лака уља за машине, трансмисије, моторе и динамо машине, која су умерено густа (2а1815812)
4). Тешка уља за трансмисије и машине; то су густа уља.
5). колска—вагонска—и локомотивска уља. Ова имају загаситу боју, густа су и имају ниску тачку смрзавања.
| | | |
| подмазивање ови су: 1). Велика
_ које има у већој
| литативна и квантитативна
6). Уља за парне цилиндаре то су врло густа
| уља, која у врелом стању постају житка а боје су
већином зеленкасте, црне и непровидна.
Услови које има да задовољи добро уље за моћ подмазивања при што мањем унутрашњем трењу; 2), што дебљи слој мазива између површина кад су под великим притиском; 3), постојаност мазива т.ј. да се мазиво не мења ни под упливом ваздуха и топлоте, ни под великим притиском: 4). Одсутност киселине и страних тела; 5). што нижа тачка смрзавања и 6) да мазиво нема у себи воде, која знатно смањује моћ усисавања стењка (фитиља).— У везис овим условима подвргавају се мазива испитивањима у три правца: а). механичким; 6). физичким и в). хемијским путем.
Немамо намеру да се детаљније упуштамо у ова испитивања, али не можемо пропустити а да не нагласимо: да су ова испитивања потребна; јер нам она дају потпуну оцену о практичкој,употребљивости дотичног уља. Исто тако нарочито наглашавамо, да је само један од горе поменутих начина испитивања уља, н. пр. само хемијска анализа мазива, недовољан, за исцрпну оцену његове вредности, дакле да се потрошачи не смеју ослонити и скључиво на резултате хемијских испитивања, већ да се мора водити рачун и о осталим особинама мазива које стоје у тесној вези с практичким захтевима. Примери из праксе у довољној мери потврђују ове наше наводе. Јер, као што је познато, хемијска анализа мазива махом утврђује: 1) квалитативну и квантитативну присутност слободних киселина, — сумаорне киселине — којих не сме бити код минералног уља за цилиндре ни у најмањим количинама; 2). констатује се количина слободне смоле количини код минералних уља затворене боје — до 19.939) одређује се колика је моћ нагризања металних површина, оне киселине, која се у мазиву налази; 4). констатује се кваприсутност масних уља и других примеса.
Мишљена смо, да потрошачи треба да издвоје сву ону количину мазива, коју намеравају купити и да их обележе видним знаком, који се не да лако фалсификовати; и то тако, да се лиферанту спречи могућност да додаје уље лошијег квалитета и остала страна тела, којима се хоће да повећа тежина издвојеног уља. Из ове одвојене количине треба узети извесну количину мазива па то подврћи не само хемијској анализи већ и физичком испитивању и најзад практичној проби. Па ако се после свију ових огледа добију повољни резултати, онда се
може приступити куповини одвојене и маркиране количине мазива, при чему треба добро пазити на маркиране отворе на бурадима, кроз које се могло