Српски технички лист

= ИД ==

одвадити уље а досути лошије. Само се на тај начин може са сигурношћу стати на пут несавесности неких лифераната, који или не знају или неће да знају за тешкоће на' које нанлазе потрошачи при употреби мазива лошег квалитета.

Пошто је у Србији Дирекција Српских државвних Железница највећи потрошач мазиваи пошто се Дирекција у недостатку подесних апарата за испитивање ослања искључиво на резултат хемијске анализе, то се надамо, да нам се неће замерити ако предложимо Дирекцији, да по примеру осталих железничких управа набави бар апарат којим се констатује. температура кључања и температуре на којој се мазиво почиње да пали.

Управа пруских желизница прописује веома прост апарат за то. Апарат се састоји из отвореног порцуланског лончића, пешчаног огњишта и термометра. Овај би апарат, с обзиром на прилике у Србији, био веома подесан за испитивање мазива. А овако, како се сад практикује, хемијска анализа је илузорна. Јер се дешава, да се хемијском анализом добију добри резултати, који се међутим у пракси не могу потврдити. Према нашим приктичким посматрањима, изгледа, да се протура мазиво — уље — које има нижу тачку кључања но што је температура паре у цилиндрима парних машина, и које се услед недовољне рафинерије, а можда и услед мешавине са уљем од смоле, врло борво сасушује. Овим се објашњава шкрипање, које се чује нарочито при покрету машине.

Ниш. 30. Нов. 1908. Милан Гребенаровић дипл. маш. инжењер и први

подшеф ложионице у Нишу.

Штета од електричног осветљења по домовима у Београду.

У уводном чланку прошлог броја „Техничког Листа“ изложили смо и доказали да београђани сносе двоструку штету од тога, што електрични напон за осветљење није сталан; кваре очи кад је волтажа висока и кваре очи а плаћају више но што треба кад је волтажа ниска. Стручњацима смо оставили да цифрама утврде материјалну штету. Остављајући стручнацима широко и плодно поље рада на томе, ми смо се потрудили да бар приближно оценимо колико плаћамо више но што треба.

Писац ових редова учинио је један груб, фотометријски оглед са сијалицом од 16 нормалних свећа при 120 волти напона. Запалио је 8 стеаринских свећа и приближно их што ближе једну другој и издигао па висину сијалице која светли над

столом. Затим је на обичној артији направио масну мрљу, па артију метуо између свећа и сијалице. Мрља је исчезла кад је артија била приближно у средини између сијалице и свећа. Дакле може се приближно узети да сијалица светли онолико колико 8 стеаринских свећа које мање светле но нормалне свеће,

Међутим ми нећомо да употребимо овај аргуменат потпуно. Из тог податка могло би се закључити да је волтажа у том тренутку била за 12—15'/, мања но што треба, Али ћемо ми узети друге, општије податке.

Замислимо да је нормални напон струје 120 волти, Сијалица од 16 норм. свећа троши тад 48 вати на сат или 3 вата по свећи.

Ако вонтажа спадне од 120 волти на 110, што није реткост већ правило код београдског осветљења, онда сијалица не даје светлости за 16 нормалних свећа већ само за 10 а при том троши на сат 40 вата. Можемо слободно узети да је просеч-

_на волтажа 110 место 1920.

И сад рачун излази овакав:

Замислимо дом у ком редовно сија по 3 сијалице за 6 сати дневно у овим зимским данима. Тај ће дом имати у нормалним приликама да плаћа. дзхб6х 0,48 хектовата по, 0,09 дии.—0,7776 дин. на дан. Па пошто има светлости за Зжх16==48 свећа кошта га свака свећа на дан 1,62 паре,

А кад узмемо највероватнији случај да напон струје просечно износи 110 волти место 120, онда тај дом плаћа: 8 Х 6 х 0,40. 0,09 = 0.648 дин дневно; али за то има само 3 + 10 Х 30 свећа и свака га свећа кошта: 64,8: 30 - 2.16 пара.

А то значи да за кварење својих очију плаћа: 9,16: 1,62 = 1,38 пута више.

Ако би домаћин ипак хтео да има свих 90 свећа осветљења морао би удесити нарочите сијалице већег калибра и за то би опет плаћао 1,38 пута више но што треба и но што је право.

Не знамо да ли ћемо погодити ако кажемо да у Београду има једно на друго 500 домова који троше по 3 сијалице дневно. Ако је то приближно тачно онда тих 500 домова плаћају у редовним приликама месечно око 11664 динара а кад је волтажа нижа, онда 9720 динара; а у ствари требало би да плате тада само 6480 динара, т. ј. 3240,00 дин. мање.

Ми узесмо само просечне бројеве а биће да је штета пре већа но мања. —

Општина и полиција требала би према томе да нађе начин да нас опрости ове глобе, јер, београђани и онако доста плаћају трошарине.

Ј