Српски технички лист

— 448 —

потребан за пуњење акумулатора. Пошто акумулатор с оловом треба за „пуњење сваког елемента око 2,75 волти напона, добија се множењем броја

ћелија, (елемената) с бројем који означава напои у

волтима производ који показује колики је потребан укупан напон струје за пуњење. Акумулатори удешени за преношење имају обично четири до шест ћелија повезаних у ред (једно иза друго) Према томе највећи напон за пуњење треба да изнесе 5,5 до 16,5 волти. Међутим варошка мрежа стоји под напоном 110 до 220 волти. У овим случајевима принуђени смо да поништимо сав сувишан напон реостатима (електричним отпором). Ако не бисмо искупили довољан број малих батерија да их на једаред пунимо, онда би пуњење било услед губитака на реостату врло скупо. Уопште врло ће се ретко моћи искористити елекгрична енергија из варошке мреже код приватних лица. Једино ако се удеси нарочита централа за пуњење оваквих акумулатора. Затд ће најчешће такво пуњење бити врло скупо. Истина понекад је и ово јефтиније но што би коштало кад би се вршило код нарочитог предузећа јер Ку трошкови око преноса акумулатора далеко већи но око самог пуњења. |

Али у свима варошима нема електричке мреже те ће много пута бити немогућно пунити на описани начин. У том би случају могли н. пр. употребити поменуте елементе за јаку струју. За тај посао треба нарочито јаких и снажних галванских елеменат,а јер је понашање акумулатора и ових елемена-

та приликом пуњења сасвим противно. Акумулатору је потребна при пуњењу струја почев од 2 вол-

та напона. Одмах чим се изврши веза нараста напон на 2,14 волти и расте поступно до 2,4 волта тако да на завршетку пуњења и при развијању гасова достигне 2,74 волти. То је потргба и процес пуњења акумулатора. Томе на супрот галвански е-

лементи, који служе за добијање примарне струје, имају непосредно по постављању везе с акумулато-

ром свој највећи напон струје 1,8 до 2 волта и напон им опада до завршетка пуњења акумулаторовог за знатну меру. Потребно је дакле толико галванских елемената да чак и на завршетку пуњења остане укупни напон већи но што је противни напон у акумулаторима. Зарад тога или се мора за време рада контролисати како расте напон у акумулатору

или се мора уметнути у круг један амперметар којим ће се регулисати да остане приближно сталан

правац струје и њена јачина, све док се пуњење не изврши.

Наместо поменутих елемената за јаку струју у којима има јаких киселина, у новије време за тај циљ употребљују се елементи, који дају трајно врло јаку струју, састављени из оксида бакра и цинка којима је калијев цеђ—кали—елетронит. Ове су елементе најпре саставили Ефзоп и Гајапде затим су

| те елементе знатно поправиле две фирме: једна фи рма, ОЏтртен ег Ман ћеш у Лајпцигу гради их под именом „Купроелеменат“ а друга фирма истог имена у Хамбургу гради их под именом Меде па —

елеменат. Меде та—елеменат састоји се из гвозденог суда који има нарочита удубљења у својим зидовима, тако, да се у ова уклапа оксид бакра капозитиван пол, док једна цинкана плоча као: неготиван пол изолисан виси из поклопца и потопљен је у електролит који је образован из раствора калија. М ако није рад с овим љутим цеђем никаква добра страна овог елемента, ипак је овај елеменат врло добар за произвођење врло јаких струја, и може се сматрати као доста поуздан извор електричне енергије. Треба имати на уму да је просечни напон струје код овог елемента врло. мали С почетка износи напон нешто преко једног волта а на завршетку, при прекидању струје, спадне на половину, тако да се средњи напон може узети да износи око 0,5 волти. Према томе за пуњењг једног јединог акумулатора потребно је најмање шест оваквих елемената како би се на завршетку пуњења имала струја бар 2,7 волти напона. Зато је сразмерно велики утрошак цинка, па и како калијев цеђ није јефтин, то је киловат—сат произведен оваквим елементом прилично скуп. По податцима које даје

сам Меде па кошта киловат сат око 6,50 марака Према томе је за добијање малих количина

електричне енергије најподесније употребити мале динамомашине. Оне су махом магнетоелектричне машине, јер би се при примени принципа чисто динамо— електричних машина, један велики део електричне енергије, коју машина производи, трошио на магнетизовање магнетског поља. За машине поменуте врсте може се упогребити ручна снага као мотор, али се тај начин покретања у пракси не примењује. Јер, како ове машине раде с врло малим ефектом, то им за покретање је потребна сразмерно велика снага и сопственику машине неће бити ни мало пријатно да по 10 до 12 часова без прекида окреће машину да би напунио своје акумулаторе. У већини случајева у пракси згодну снагу за покретање таквих машина даје водовод. Конструјисане су турбине, које се непосредно доведу у вечу с водоводом и окрећу се; ас овим турбинама везана је мала магнето електрична машина. Потрошња воде код оваквих машина истина није мала да се не би морало водити рачуна о том при производњи електричне енергије у већој размери. Сасвим је природно да овакве инсталације не могу конкурисати с електричном енергијом из какве централе. Јер је потрошња воде по киловат;сату толика, да трошкови надмашују цену електричне енергије, која би се добијала из варошке електричне мреже. Па ипак су трошкови при употреби воде