Српски технички лист

— 447 —

путем могу произвести јаке струје само за врло кратко време; само по неколико сати. Најбољи су елементи типа Отоуе и Випзеп. Они имају по две течности. Цинк је у сумпорној киселини С Н250, а платина или угаљ у азатној киселини НМОВЗ, Обе су течности јелна од друге одвојене диафрагмом, ваљеом од глине. Али се не може спречити да азотна киселина из ваљка од глине дифузијомјне продре кроз ваљак и да помешана с разблаженом сумпорном киселином не доспе до цинка. По кратком времену киселине нагризу и најбоље амалгамисан цинак и брзо га растворе. Тад мора да се прекине рад, дифузијом измешане течности морају се просути и елементи морају се обновити. Елеменат с хромном киселином нема те недостатке јер је течност само једна једина киселина, али он није поде-

сан за произвођење струје јаког интензитета, Сем тога снага му врло брзо опада ако се нарочитим механичким срествима не удеси деполаризација. Само та срества јако поскупљују елеменат и чине га несигурним. Сви покушаји да се елеменат с хромном киселином уведе у већу употребу до сада су остали потпуно без успеха. У време почетне периоде технике електричног осветљења покушавано је да се конструјишу батерије с одливом не би лисе доскочило поменутом недостатку. Хромна киселина пролазила је почев од првог кроз све елементе једне батерије. Али кад су уведене динамомашине, исчезли су сви ови апарати и методе. Елементи за струју јаког интензитета употребљују се сад само местимице, по лабораторијама и за пуњење малих акум/латора. Мали акумулатори као извори електричне енергије добили су последњих година велики значај. Акумулатори које је лако преносити конструјисани сви по систему обичних акумулатора с оловом имају готово све добре стране елемената за струју јаког интензитета а немају оних недостатака. Пошто им је унутрашњи отпор још мањи но код елемоната с течностима, а напон струје на елекродама за 2 волта виши, може се из акумулатора добити млого јача струја. Испражњавање акумулатора бива без смрада и без шкодљивих гасова. Рад с акумулаторима је чист, нема се посла са киселинама. За пуњење акумулатора потребно је везати их с кахвам извором етектричле енергије те да се у акумулатор спроведе онолика количина електрике колика је величина и моћ акумулатора. Пошто је струја добивена машинским путем много јефтинија, чак и по скупу цену по коју се продаје осветљење и то 40—60 пфенига за киловат-сат, но што је струја добивена из галванских примарних елемената, следи да се у принципу путем акумулатора може добити јефтина електричка енергија. Али се на

жалост и у овом случају не слажу теорија и пракса. Како је већ у почетку наведено, акумулатори

су спретни сигурни и подесни докле функционише као апарат за одавање струје. Међутим неспретност почиње код малих ћелија чим наступи потреба да се акумулатор пуни струјом. За тај посао је потребан примаран извор струје да би се акумулатор одржао стално. При том има да се помене нарочито, да је зарад чувања акумулатора потребно, да пуњење не буде под мањим напо-

ном од 1,8 волти и да одмах по пражњењу треба ккумулатор наново пунити. Ово је потребно да би

капацитет акумулатора постао што сталнији и да би трајашњост акумулатора била што дужа. Али онде где се такви мали акумулатори употребљују обично сопственици не знају овг услове. Па чак и онде, где би се могло предпоставити да се то зна, и где тога знања доиста и има, махом се на то не пази, Особито поучан пример у том погледу дају батерије за паљење, оне мале батерије које служе за подпаљивање гаса или бензина у гасним и бензиским моторима и на аутомобилима. Уопште је познато а и на жалост истина је, да се ти акумулатори тако потребни за аутомобиле и машине, врло мало негују) на њих се слабо обраћа пажња. Ако наступи пауза у употреби кола н, пр. зими, онда се и аутомобил и акумулатор просто баце у запећак и то махом у време кад је батерија акумулаторска за време последње вожње готово сасвим испражњена. Кад опет с пролећа дође време да се аутомобил опет употреби, онда се тек сети и батерије и предузму се кораци за пуњење. Па кад се при том покаже, да је батерија изгубила у знатној мери свој капацитет, онда се олако и брзо баци кривица на лош квалитет фабриката и на општу непоузданост електричних апарата. С тога је у интересу сигурности при вожњи као и саобраћајних трошкова непрестано опомињати, да је потребно и с овим малим батеријама које се лако преносе, поступати по прописима. Сем поменутих прописа да пражњење треба да буде под највећим напоном од 1,8 волти и да треба одмах затим батерију поново напунити, још треба додати да пуњење треба да се врши струјом прописаног напона и да пуњење траје 6—12 часова, што дуже то боље, С пуњењем треба престати кад почне обиљно развијање гаса, које је природан и сигуран знак да је пуњење довршено. Овако мале батерије рационално је пунити струјом која износи десети део капацитета акумулаторовог и да то пуњење траје 11 до 12 часова док се завршетак пуњења не покаже тиме што се, као што је поменуто, појави развијање гаса.

Има у главном три врсте извора за пуњење акумулатора: варошка мрежа; галвански елементи јаке струје; мале нарочито конструјисане'електричне машине. Ако хоћемо да употребимо варошку елек-

тричну мрежу, онда треба имати на уму, да је напон струје у мрежи далеко већи но што је напон