Српски технички лист

— 446 —

мање употребљују канализацију од кућа за становање, биле сразмерно више оптерећене, али с друге стране те зграде по правилу имају и веће приходе, од кућа које се издају под кирију. За јавне зграде, које не подлеже плаћању порезе, таксе се могу приближно утврдити аналого сличним приватним зградама. Ако се још све зграде према врсти и карактеру као и према величини порезе на зграде буду изделиле на неколико категорија, и за сваку установи нарочити проценат таксе, онда је очигледно, да се на овај начин трошкови за канализацију могу најправедније разделити на сопственке зграда и имања.

Ми смо покушали да изнесемо потребне податке и дамо своје мишљење о начину утврђивања такса за канализацију, дужност је општинског одбора и надлежних министара да одлуку по овом питању не преломе тако рећи преко колена, већ да ово питање озбљније проучеи донесу решење, које ће што боље довести у склад интересе београђана и стварне потребе београдске општине.

ов, == Ура 908

Београд. Душан Божић

Производња електрике

у малим и осрелтљим количинама.

За инсталације којима је потребна електрика, слабог интензитета, као што су: електрична 'звонца телофони и електрични осигурачи а у новије доба још и кућевни телефони, најбоље је изузев, особите случајеве, употребити галвански елеменат и то сув или с течностима.

Галвански елементи састављени су из електрода и електолита.

Електролит је код сувих елемената обично пластична, порозна маса натопљена течношћу која изазива струју. Маса је та или гипс или струготина дрвета или памук од стаклених влакана, целулоза и т. д. Пошто је течност адхезијом зезана за масу, суви елементи су врло спретни и сигурни; могу се лако преносити и не требају никакве послуге. Али зато опет могу непрекидно давати само струју врло слабог интензитета и зато се корисно могу употребити само за интеримистичан рад, рад с прекидима; н, пр: за магновено осветљење, за будилнике и т. д. Ово важи утолико више, у колико су елементи спретнији, уколико су мањег калибра. А кад би била потреба, да се произведе н. пр. светлост ма и слабе јачине а на дуже време, онда би се за то морало узети повише сувих елемената, од којих би сваки био тежак по неколико килограма. Ску-

поћа ових елемената долази тек у други ред према осталим добрим особинама. Код њих је главно: што су спретни елегантни и што „не изискују никакве

послуге за одржавање. Овим чисто практичким преимућствима стоје на супрот важни недостатци: да

суви елементи, при иначе једнаким приликама, имају далеко већи унутрашњи отпор него ли елементи с течностима. То је разлог, што се суви елементи могу употребити једино за струје слабог интензитета. Међутим из елемената с течностима можемо без штете по њихово дејство, добити привремено и струје јачег интензитета. Даље, кад се сув елеменат исцрпе, постају сви њигови делови неупотребљиви; могу се слободно бацити, јер им је такав механички склоп.

Снажно дејство елемената с течностима, а с 0виму вези и околност, да се они могу лако и јефтино регенерисати, чини, да су ови елементи далеко бољи за употребу но суви. Најраспрострањенији тип елемената с течностима је тако звани: Лекланшеов елеменат. Електроде су му цинк и угаља електромит раствор нишадора. Деполаризатор је пиро лузит (малганова руда). Већином су без ћелије од беле глине. Кад се елеменат исцрпе, онда треба само електроде добро очистити; цинкан пол добро састругати од кристала, који су се нахватали. Тај пол може да служи докле год се држи шипка. Најзад треба досути нову количину електролита, па је леменат регенерисан. Ако имамо и ћелију с пирони зитом, онда ову треба држати неко време у мла кој води па затим оставити на ваздуху да ћелија, усиса кисеоника из ваздуха. Као електролит, или

као додатак електролита. нетреба узимати јаке ки-.

селине зарад појачавања струје, јер јаке киселине брзо нагризају цинак ичине да елеменат буде непоуздан. А а и код елемената с течностима нису далеко размакнуте границе њихове моћи. Почев од извесне границе па на више, произвођење струје јаког интензитета постаје врло скупо, кад се употребе ови елементи. Далеко јефтиније по киловатсату добијамо струју из тако званих елемената за јаку струју. томе, Випзеп, и елимената с хромном киселином. Код ових елемената електролити су јаке киселине, услед тога је унутрашњи отпор далеко мањи но код елемената слабе струје. Зато је с елементима јаке струје врло лако за кратко трајање произвести струје од неколико ампера и то с мање трошка но што би се могло постићи кад бисмо спојили неколико елемената слабе струје. Главни недостатак ових елемената јаке струје је тај, што се као електролит мора употребити јака киселина као: сумпорна азотна, — ћезап — и кромна киселина, што се увек осећа као велика незгода. А сем тога овим се