Српски технички лист
— 441 —
железнице не би требало никако губити из вида при пројектовању и извршењу наше железничке мреже; она би требала да нађе достојну оцену и примену у плану и програму за извршење њено.
Кад, с обзиром на привредне и економске прилике наше земље, културне и политичке потребе државе, буде утврђена мрежа наших железница, треба тад оценити карактер и значај сваке поједине пруге њене. Од карактера и значаја пруга зависиће сви технички услови за њихово трасовање, као и сва постројења на њима.
Од техничких услова за трасовање и грађење појединих пруга зависиће опет коштање њихово, а оно ће са своје стране реагисати и на целокупну мрежу железница. Да би се сви до сад поменути захтеви и потребе, које треба да задовоље наше железнице, довеле у сагласност с финансиском снагом земље, мора се железничкој мрежи, која је намерена, према горе изложеним обзирима, одредити њено приближно коштање и потражити изворе за покриће интереса и отплате зајма, који треба учинити 'за грађење њено. Ако би се при томе показала тешкоћа за покриће свих расхода, онда би сеу нужди, могла мрежа редуковати изостављањем пруга од мањег значаја или грађење мреже, а с њима и реалисање зајма продужити на дуже време. У последњем случају приходи са железница предатих раније саобраћају олакшали би испуњавање обавеза датих при закључењу зајма.
Не треба, при томе, сметнути с ума, да ће готово за све пруге трошкови експлоатације у прво време — за 2 до 3 године бити већи од прихода на њима и да ће према томе сама експлоатација у прво време гутати или један део зајма или приходе старијих железница, који би проходи и требали да служе за покриће трошкова учињеног зајма.
Овом приликом мора се решити и питање веома важно, како за судбину наших железница тако и за будућност наших финансија : да ли наше будуће железнице треба и могу да се рентирају, исплаћујући поред трошкова експлоатације још и интерес
и отплату зајма, или држава може и треба
и у будућности постојано један део својих
годишњих прихода да жртвује на попуњавање мањка за отплату зајма за грађење железница. Потреба такве жртве од стране државе у току првих година експлоатације биће, као што мало час поменусмо, неизбежна, али продужавање таког стања на дуже време
.
или у недоглед, било би очевидно у многом погледу штетно по државне и опште земаљске интересе. То би паралисало њену активност у другим гранама државне управе, које никако не би требале да буду занемарене на рачун железница, чије грађење и не преставља крајњу цељ но само прво срество за постигнуће _ правих државних и друштвених циљева.
Ако се ова околност не би имала у виду, онда железнице могу лећи као тешко бреме на и онако слаба плећа нашега народа, као што је то данас случај у Русији и делимично у Аустрији, као што је то било и са нашим главним пругама.
Истина је, да железнички приходи нису и не могу бити једини израз и преставник свих користи какве железнице доносе, али се они ипак могу узети као посредно мерило за оцену њихову. Јер све су користи, које железница доноси, у главноме сразмерне саобраћају на њој. Ако тај саобраћај у току неколико година није порастао до висине, која при уобичајеним тарифским ставовима одговара рентабилности дотичне железнице, онда се може посумњати да су и друге посредне користи од железнице толике. да се не зажали за капиталом и трудом уложеном у грађење њено. Ну не треба с тиме мислити, да се свака железничка пруга на по се може рентирати. На против, биће појединих пруга као што су, на пр. стратегиске и политичке,
које служе вишим циљевима државне поли-
тике и морају се градити и ако је очевидно, да се оне не могу рентирати, али дефицити једне треба да се покрију суфицитима других пруга, те да цела мрежа сама себе издржава и отплаћује.
Према томе треба се чувати, да се из ма каквих других обзира унесуу нову мрежу пруге чисто локалног значаја, чија је рентабилност сумњива или очигледно немогућа; јер би таке пруге биле само узрок дефицита у целокупном народном и државном газдовању. 1
Таксе за канапизацију у Београду.
Пре кратког времена Одбор општине београдске усвојио је готово акламацијом правила и правилник за канализацију приватних имања и везу са општинским каналима. Ми
"смо читаоцима нашега Листа саопштили на-
црт тих правила и правилника који је израдила нарочита комисија одређена од стране Одбора