Српски технички лист

одржавање изнели су у години 1901.—26 500 дин. или просечно по 35 пара на |м. дужине.

У Бресллви дужина канала износи 227 000 м. и у години 1901. утрошено је" на оправке, одржавање, чишћење и испирање свега 114 120 дин. дакле око 50 пара од 1м.а касе урачуна и вредност воде, која је утрошена за испирање, онда би износио издатак око 60 пара на 1м. дужине.

У МПириху према извештају за 1898 и 1899. г. износила је дужина канала 161 400м., а на одржавање и чишћење канала утрошено је 76 000 динара или просечно по 47 пара на 1м. дужине.

Ти примери, као и примери из других вароши, потврђују да издаци за одржавање и чишћење канала у Београду не треба да буду већи од 75 000 дин. годишње.

У варошима где се такса за употребу канала наплаћује према такси за воду, износи такса за канале једну петину до једне половине од таксе за воду. При томе треба имати на уму, да се у тим варошима наплаћује за кубни метар утрошене воде 15—25 пара, а у Београду се наплаћује по 35 пара.

У Рајхенхалу иу Дармштату плаћа се на име таксе годишње по 3 марке за сваку везу са уличним каналом.

У Франкфурту и у Базелу плаћа се један пут за свагда без, икакве друге таксе по 8 марака на сваки метар лица имања према улици; у Хајделбергу по 8:60 марака; у Мин- | жену и у Ахену по 12 марака; у Каселу и у Нирнбергу по 15 марака; а Франкфурту по 30 марака.

У Хамбургу на сваки квадратни метар покривен зградама, плаћа се по 12 марака један пут за свагда, и по 9 марака од квадратног метра неозидане површине, а осим тога наплаћује се за сваку везу 6 марака и за сваки метар канала од уличног канала до. имања по 21 марку.

У „Дортмунду плаћа се према порези које имање плаћа и то: по 5 марака годишње, за имања која плаћају мање од 30 марака порезе, а по 10 марака за имања, која плаћају већу порезу од 30 марака.

У Гетингену наплаћује се такође према порези и такса варира између 2 марке и 20 марака годишње.

У Герлину наплаћује се само такса за везу имања са уличним каналом по,75 марака од сваке везе.

· Из тих примера може одбор видети, да ће таксе које предлаже већина за Београд,

| ције цео приход трошарински за дужи

45 —

бити сразмерно знатно веће него лиу варо шима, где грађени нису оптерећени трошарином, “ |

У наведеном извештају истиче се као најважније мишљење комисије, да таксе за канализацију треба подесити тако, да покрију само трошкове око одржавања п чишћења канала а цео уложени капитал за грађење да се амортизује приходом од трошарине. На први поглед ово мишљење изгледа оправдано, али ако се мало дубље загледа у буџет трошаринских прихода и расхода и направи детаљнији прорачун доћи се брзо до закључка, да се на тај начин и грађанству и напретку Београда може нанети више штете него користи, пошто би са довршењем канализаниз година био ангижован, те или би општина београдска морала одлагати све остале своје велике радове као што су: модерне калдрме, обезбеђења обала и пристаниште, јавне општинске зграде и т. д. или би се мимо трошарину ипак морало приступити новом оптерећењу грађана.

Према општинском буџету затекућу 1908. годину предвиђен је од трошарине приход од 1464 350 динара. Режијски ·расходи око наплате трошарине износе 164 350 динара, значи, да општини остаје од трошарине чист приход од 1300 000 динара,

Тај чист приход у овој години био је распоређен за покриће следећих расхода у округлим цифрама:

1) Грађевинско одељење (лични и материјални издатци и радови) 431 000 д.

2) Катастарски одсек 125 000 ,„

3) Електротехнички издатци за осветљење 144 000 „

4) Чишћење и поливање улица 100 000 ,

5) Камата на зајам за велике

општ. радове 500 000, Свега 1300 000,

Под претпоставком да ће издатци на катастар по довршетку истог кроз кратко време отпасти, остају нам позиције 1) Зји4) које се морају стално подмиривати из трошаринског буџета, јер предста вљају прве и најпрече потребе општине београдске: осветљење, чишћење и оправку постојеће калдрме и грађење исте у некалдрмисаним улицама. Према томе од чистог трошаринског прихода остаје нам још свега 625 000 динара Усвајајући мишљење комисије да ће издатци на одржавање канализације'изнети 75 000 добијамо као слободну суму за отплату инте реса и амортизацију само 550 000 динара