Српски технички лист

— 444 —

годишње. С обзиром на коштање новца код нас. у Србији излази, да би преостала сума истог трошаринског прихода могла послужити

као подлога свега за један зајам од 10000 000 динара. Ми смо почетком ове године у нашем

Листу, у једноме од чланака о канализацији Београда казали; да ће раније предвиђена сума од8'000 000 динара бити недовољнајза потпуно довршење канализације. Тада смо упоређењем цена из генералног предрачуна и фактичких цена добивених на извршеним деоницама извели, да ће сума коштања канализације порасти на 11200000 Како су се од тога доба послови у Одсеку за Канализацију почели упућивати правилнијим путем, то смо оправдано уверени, да ће се на осталим неизврше чим _ деловима канализације моћи постићи знатне уштеде.

штинском преовлада мишљење, које деле готово сви техничари, да је за општину много рационалније да сама набавља поједине грађевинске материјале и да извесне послове извршује и у својој режији, може се са сигурношћу рачунати, да ће се, трошкови за кана“ лизацију моћи свести на суму од 10000 000 динара. Из свега напред изложенога пак види се, да би цео слободан трошарински при-

ход, ако би се усвојио предлог комисије о величини таксе за употребу канала једва био довољан за амортизацију капитала инвестираног у канализацију.

Можда ће неко приметити, да ће се трошарински приходи са развитком Београда стално повећавати, али треба вазда имати на уму, да је трошарина врста порезе, која се

неправедно раздељује на становништво Београда, и којом је сразмерно највише оптерећена сиротиња и људи средњег имовног стања, те ће општина београдска имати дужност да са прираштајем потрошње трошаринских предмета сразмерно смањује таксе за најнужније животне намирнице. С тога је наше мишљење, да се сума од 1500000 д“нара чисто трошаринског прихода максимално сме узети као подлога за зајмове потребне за велике општинске радове. |

У горе наведеном извештају комисије истиче се још, да су и на страни таксе за канализацију увек мање од водоводних такса међутим изгледа, да комисија није узела у 0бзир и два узрока, због којих ћемо ми у Београду бити принуђени да наплаћујемо сразмерно већу таксу него набројане вароши у Немачкој. На првом месту, ми већи део ма-

теријала за канализацију морамо да набавља-

Ако најзд и у одбору оп-

мо са стране што чини, да канализација мора, да кошта са 309 |; до 409 |, скупље него што

кошта рецимо градове у Немачкој, с друге пак стране тамо се може много јефтиније добита новац за грађевинске послове, те сум

мањи приходи потребни за амортизацију уложеног капитала.

Према подацима које смо изнели у досадашњем излагању јасно је, да се предлог комисије по коме би се за употребу канала плаћала половина водоводне таксе није могао усвојити. Али пре неколико дана мало је требало, да суд и одбор општине београдске не ударе у другу крајности усвоје предлог: да основна такса за употребу канала буде три пута већа од годишње водоводне таксе за свако имање, а поред тога од стране појединих одборника падали су предлози, да гостионице, хотели и подобне радње плаћају 4—5 већу таксу од водоводне.

Како изгледа да општински одбор у овој ствари није довољно информисан, изнећемо један мали рачун, који показује колико би горње таксе биле претеране. У години 1907. грађани београдски, били су задужени водоводном таксом од 470000 динара, од чега је још до краја исте године наплаћено као бруто приход преко 400 000 динара. Претпоставимо да се тај приход и не повећава, па би ипак увођењем троструке таксе општина наплаћивала од Београда 1200,000 динара, што би по одбитку трошкова експлоатације

представљало један формално зеленашки интерес на капитал уложен за канализацију. У одбрану увођења овако великих такса за канализацију истицало се, да ће се тиме учинити много за напредак Београда, јер ће се спречити једаред подизање јефтиних кућа по перифирији вароши, које ће таксом за канализацију бити сразмерно највише погођене, али нама изгледа да би резултат био са свим супротан и Београд у место да се подиже почео би се расељавати. Сиромашније становништво бегало би у предграђа, ра-

тосиљајући се и канализације, и других мо-

дерних _ установа! Треба ударити сасвим другим путовима, ако се жели, да се Београд подигне и унапреди. На првом месту

ваља једарад прекинути рђаву праксу сталнога проширавања варошкот реона, а с друге стране постарати се да Београд што пре добије један добар и савремен грађевински закон. ; (Остаје нам да још изнесемо своје мишљење, колике треба да буду таксе за канализацију и на којој основи да се псте разделе