Српски технички лист

из

== 19 ==

микроскопске а врло различне од оних код туберкулозног човека. У плућима—белој џигерици—налазе се велике масе кречне инфиатрације, чак и кречне грудвице (туберкулоза плућа код стоке). Често уз то има округлих а по некад и кончастих туберкула које се састоје из кончића с обложеним јадром. Бронхитне жлезде су готово увек хипертрофисане, отврдле и пуне гука. На пресеку виде се чврсте туберкуле или обложене масе често местимице калцинисане. У марамицама има туберкула које стрче а понекад су педикулизиране, У вимену се образује склерификовање и по средини ткања нова порекла видна гранулација, које по неки пут дегенеришу у грудвице или у делимичну калцинацију Мишићно ткање није“ никад поплављено туберкулама. Овце, козе и свиње изгледа да немају склоност за ову болест.

Месо од туберкулозе оболелих грла може се без опасности јести под условом да је добро печено, јер патогена микроба (микроба која изазива болест) гине на 75" С. Али је боље да се што више истисне из употребе, нарочито у случају где је зараза по целом телу или и у оном случају кад је болест локализована али је заразила делу дроб (н. пр. црева, мозак, плућа и т. д.) или се јавља на Дуварима грудног коша или у дебелом цреву.

И месо од коња, магарца и мазги који су бо-

ловали од сакагије треба такође одбацити и ако би | се строго узев могло јести кад би се добро и-

скувало. Извесне болести могу да пређу са животиња на људ>. Такве су трихиноза и бобица.

Бобице.

Противно обичном мишљењу, бобица није специјална болест, свиња и ако на свињу најчешће наилази. Позпато је да чоиек од бобица добија пантљичару, које има две врсте: од свињске и од говеђе бобице, (СузИсетенз= – сеПшозос и СузНсегеиз бом) Свињску „бобицу можемо констатовати на језику зараженог брава. Али има одгајивача стоке који затуре траг болести тиме, што ораву чијодама испробадају све бобице на језику. Месо бобичавих свиња има на пресеку као љигаве громуљице које су провидне и које се прстом могу истиснути. У месу бобичавог говечета ове громуљице спласну на ваздуху, зато их треба тражити на свежем пресеку. Бобица (СизНсегсивјгине на 47—48• С

Трихиноза.

"Трихине изазивају код човека често врло тешке поремећаје у стомаку и цревима: болове на чма ру, пролив (диареју) а понекад псевдо тифозно стање, поремећај у мускулима (псевдо рематизам трихиностичан) који долази услед миграције —насељавања—трихина у ткања, и опште поремећаји у ор-

ганизму, који могу бити и смртоносии. Трихине гину на температури од 70" С Изналажење њихово у месу доста је деликатно и тешко и потребна је за то употреба микроскопа с увеличавањем 70 пута, јер трихинозно месо често не показује никаква знака за голо око. Месо од стоке која "је угинула од заразне болести.

Несваљивост меса од стоке која је угинула Од тровања крви, од запаљења марамице од грознице при порођају или од заразе у (органима за варење (стомаку и цревима) може код човека да изазове тешке случајеве обољевања. Зато треба таКво месо апсолутно забранити и поништити,

Укварено или делимично натруло месо.

Месо трули утолико брже у колико је време влажније и топлије. Али брзина с којом _ће трулење отпочети зависи и од услова под којима је било клање стоке и у каквом је стању била још жива стока. Лети а нарочито при непогоди месо се врло брзо квари. Месо од грозничаве стоке много се теже чува но од здраве.

Месо, које се почиње кварити, на пресеку се прелива у неколико боја (иридира) а доцније почиње зеленити и смрдити. У том месу се развију нарочите микробе које могу живети без ваздуха и под микроскопом изгледају као кончићи који се таласају. Понекад и по мало фосфоризира такво месо, (фишеров бакцил). Није реткост да сен покварено месо троши. Рђав укус и задах затишкају се зачинима. Али је увек опасно јести такво месо ма оно било и најбоље кувано јер у њему има птомаина. Месо се испитује на птомаине на много начина. Један од најпростијих је овај: месо се потбли у ал кохол помешан с винском киселином (1 грам киселине на 500 кубних сантиметара алкохола). Затим се дестилише под слабим притиском. Остатак се меша с чистим (апсолутним) алкохолом па с етром да би се раствориле гликозе и масти. Па се најзад подвргне реакцијама у закишељеном етарском раствору (с хлороводоникном киселином.) Реакција је јодифициран јодир поташе (реакција Мауег-ова) која даје преципитат ако постоје птомаине. Кад човек окуси укваренога меса онда се изазива тровање у органима за варење које може бити опасно (Баутолизам). Лукзусно месо

Под тим је именом у трговини познато месо;

од живине, од питомог зеца и од дивљачи. Живина.

Печено месо младе живине бело јеи једро; а печено месо маторе живине је тврдо, како се код нас вели: „као опанак“, а боје је више или мање црвенкасто. Живина понекад болује од еминентно епидемичних болести. Кокошија колера и ако