Српски технички лист

на године 1842 и 1891 код Титела 0. см., код Тисафиреда 45 см. код Чонграда 160 см. а код Тиса-уга 170 см.

4) Услед извршења насипа за заштиту од поплаве, који су извршени једновремено са просецањем знатно је издигнут ниво великих вода. То издизање највеће је код Чонграда, Сегедина и Сенте и године 1895—кад се упореди стање из године 1830—то издизање нивоа износи: 2:68, 2:71 односно 2926 м. код поменута три места. Изузетака има само у горњем току појединих бујних река, где је опао ниво не само малих вода већ и великих.

5.) Велика скраћења — као што је споменуто —- нису штетно утицала на доношење наноса у главне реке. Ова околност да се објаснити тиме, што «су угарске шуме на високим положајима, строгом применом закона, заштићене од уништавања; а по тим законима обавезују је још вршити поправке во додерина и пошумљавање голих површина у бреговитим крајевима.

Очигледно је да услед издизања великих вода угарске реке при евентуалној провали насипа прете поплавом много већој територији него што је то било пре њиховог регулисања односно извршеног обезбеђења од велике воде Тај вишак износи само

У долини Тисе 600.000 јутара земље и представља

најзнатнију и трајну штету према оним националноекономским и хигијенским добитима, који собом доноси обезбеђење од великих вода.

Ради извођења даљих закључака навешћемо

још и следеће податке. Круна насипа издиже се 1,0

до 1,50 мет. над великом водом, ширина круне износи 4 до 6 м. нагиб према води 1:3 а на спољној страни [:2 (у последње време почињу и спољној страни насипа давати нагиб 1:3), При воденим притисцима већим од 2.060 м. на спољној страни остављај се још и берме (банак) широке 4,00 метра. За надзори чување насипа у долинама Дунава и Тисе постоји укупно 924 чувара и 144 надзорника насипа, у истом циљу подигнут је телефонски вод од 5400 км- и

„установљена веома опсежна организација за одбрану

од велике воде. Најзад ваља споменути да је од

године 1809 до 1900 било свега 695 провала насипа,

при чему је укупно поплављено 5', милиона јутара земље. Ситуација је погоршана за сва места у до-

„лини Тисе у опште, а нарочито за Солнак, Чонград,

Сегедин, Сенту. Хедмезевашархељ и Мако, пошто се овде велика вода дуго задржава а пад јој је

"тако мали, да и на инундационом терену вода може

постићи исту висину као и у реци; тако на пр. год. 1879 у атару сегединском ниво воде био је виши

него у тамошњој Тиси.

После излагања горњих података готово је

излишно правити биланс свију извршених радова. „Дошли би смо до закључкада су већ по себи ниске

мале воде местимеце још знатно опале док су се

на против велике воде свуда издигле; да је у долини Тисе опасна зона повећана за 600.000 јутара. дакле за 10%/, сада заштићене површине; да се поред интереса на инвестираних 600000000 круна морају сносити још и знатни трошкови за одржавање и надзор свију радова и експлоатацију инсталација за издизање воде; а да је поред свега тога годишње просечно по 5,520000:90 = 61.000 јутара заштићене земље ипак било плављено при провали

| насипа.

Не упуштајући се у критику појединих дата и не потцењујући ни најмање вредност ових великих радова на корекцији и обезбеђењу, ипак изгледа да резултат и у овом примеру, као и у сличним случајевима гласи: „Вода добија све виши ниво“, а неколико дана доцније: „Вода све више опада.

(наставиће се)

ПРЕДЛОГ БУЏЕТА Министарства Грађевина за 1909, год,

Ј. Манистарство Грађевина.

1. Лични расходи: Одобрено за 1909. г. за 1908. г. а). Указно особље 316 698.— 308 1046). Неуказно особље 42 320.— 42 320.в). Послуга 18 000. 13'000.г). Додаци за путовање – 81120. — 81 120.д). Питомци 19000.—— 14-100.ђ). Селидбени трошкови 16 820. — 16 820.е). За унапређења 5 000.—- 5 000.2. Канцеларијски трошкови · 14 200.— 14 200 —

3. Грађење и осигуравање гвоздених и камених мостова

4. Разбијање стена и вештачки радови на путовима 100000.— _ 100 000.—

о. Грађење и оправка свих државних зграда

6. Грађење и одржавање мостова — из мостартког фонда

180. 000.— _ 170.000,—

60000.— _ 74000.—

120 000.-— 120 '000.7. Грађење пута од Голупца низ Дунав 8. Помоћ Удружењу српских инжењера и архитекта и помагање техничких књижев-

них радова

30. 000.— ——

5 000.— 997 158.— 956 564.—