Српски технички лист

.

А БРОЈ. 6.

У Београду недеља 8. Фебруара 1909. год.

СРПОСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Народ дао „Народ“ узео. од Бор. —(4ђ— Раденичко обезбеђење од Ж. —(42)— Изображење свршених

техничара у трговинској струци од Ј.

-(47)— Књижевност ; Вести; Личне вести; Грађевинарске вести—(48) —

Народ дао, „Народ“ узео. Поводом пројекта закона о путовима.

Један од наших другова по струци, једном приликом, згодно је рекао: народ дао, „народ“ узео. Наш друг г. Вл. П. М. у 43. броју нашега листа од прошле (1908.) године а у чланку „Злонамерно кварење вештачких објеката по путовима“ изнео је једну ружну особину нашега народа, да квари и уништава све оно, што не припада њему лично у својину.

Чинило се све што је могуће, да се дуж наших путова засади и однегује дрвеће. Годинама се дрвеће засађује поред појединих путова али обест појединаца не да му да одрасте. Прво се извади тачка — колац за коју је младица привезана; после долазе нељуди и дуж пута преко младог дрвећа терају кола, па кад младица све то издржи, онда имају реч нож и секира. Из обести се засеца једно дрво за другим док се не уништи све.

Ми прорачунавамо, пројектујемо и градимо ограде на путовима и мостовима тако, да могу одржати човека и да се кола и запрега с моста или насипа не сруче доле. Али никада, као што каже колега г. Вл. П. М. не узимамо у рачуни „коефицијенат дивљаштва,“ као што не узимамо у рачун ни воденице, које налећу на мостове, ни сена што загушују мостовске отворе, — па ни врбаке, које појединци гаје и подижу на домак мостова и за стотинак гроша својих прихода од врбака, нагоне државу да плаћа стотине хиљада динара за осигурање мостова.

И шта бива са мостовским оградама 2! Шта бива са мостовима 2 !

_ Народ је дао, па је опет народ и узео ! Није пропало, неко је видео „вајду.“ Народ скупо плаћа вештачке објекте, скупо плаћаи ограде њихове, по 100 и 150 динара за један кубни метар. Али то ипак ништа не смета томе народу, да кад се у путу поквари што на колима, да то један час одеље од мостова или друмске ограде, без обзира колико је то народ платио и да ли ће се ко због тога преврнути низ насип или у реку.

Народ узима те ограде и за огрев, јер их нико не чува, а што је најважније за то се не иде у затвор као за горосечу — од чега народ бежи.

За једну ситницу, да има равно огњиште у кући, да се не би женама превртали лонци, народ скида тесано камење с мостова и узиђује их у огњишта.

Распуштена дечурлад и беспослена ч0банчад из дуга времена и да би видели који је од њих снажнији, покрећу постепсно камење узидано у мостове и дотле му не даду мира, док камен не преврну у реку или поток. Они су највећи душмани завртњима на мостовима и ледоломима.

Гвожђе за наш народ има неку неодољиву привлачну моћ. Завртањ из моста, гвожђе са ограде, велики клинац, само ако не може извадити тако га неће узети и однети, јер увек мисли, да је гвожђа на мосту сувише. Отуда долази, да се и на кметовским колима може видети клин—јармењакнаправљен од мостовог завртња и онда ко да гони штеточину за „Злонамерно кварење ит. д.“ >

Није ретко — напротив, врло се често дешава, да појединци заоравају јавне путове.