Српски технички лист
- о + | – с 4
'
ну потпорућод стране управе предузећа. Статистичких података и контроле готово и нема у многим предузећима а из њих се прикупљају врло корисни подаци за даљу управу. Статистика треба да се прошири и на бројеве ванпредузећа.
Техничару је потребно да је упознат са многоструким изворима“ за информације, који му стоје на расположењу за комерцијалну управу и руковођење експлоатације. Треба да има дубљи поглед и познавање у порезничкој струци да зна правне принципе о предузећу и његовој експлоатацији, закон 0 тима, закон о водама; осигурање приватних чиновника и раденика; као и закон о администрацији. Велику важност за готово сва предузећа има темељно познавање економске политике и њеног тока како би се за времена могле предузети потребне мере. Али техничар треба да добије и чисто трговачке особине.
Није лако одговорити на нитање кад и на који начин треба да прибави техничар сва ова знања. На аустријским вишим школама има већ неколико катедара за економију и комерцијалну служ. ·бу. Али нема много слушалаца који би се тим ко-
ристили. Самостално — самоуко — учење читањем учбеника и других књига врло је тешко, јер је непотпуна и неподесна литература за тај посао. Из-
гледа да ће бити добра успеха ако се за свршене техничаре установе специјални комерцијални и економски курсеви, као што то препоручује за Аустрију удружење инжењерт и архитекта. Али има једна велика тешкоћа у томе, што је потребна друкчија настава за архитекте а друга за машинске, инжењере за хемичаре за инжењере саобраћаја и топлоничаре. Што се више комерцијалних принципа примене у индуст рији, тоће индустријски производи моћи више одоли конкуренцији на светском тржишту.
По свршетку предавања отворена је дискусија у којој су поједина г. г. још јаче обележила и истакла потребу комерцијалног и економског знања и код државних грађевинских органа.
Најзад је виши саветник Пг Ргап2 Карапп у друштву г. Шмидом, који је држао предавање, истакао потребу да се народна економија и трговина као важни предмети унесу иу испитни програм на политехникама.
Ј.
Књижевност
Седмиченљ Листљ — Бугарског друштва инжењера и архитекта изашао је број 4. са овом садржином: 1., Телеграф у Бугарској и суседним јој земљама. 2., Укидање биро-а при министарству финансија за премер и снимање државних имања, и оснивање новог бироа при министарству
пне заиетивеннити = кинисаншамалнн лан априла слици“ лиши ни алилиинвинтини ни иииииаеннвииио пене.
трговине и земљорадње за ограничавање шума. 3. Искоришћавање Перничке централе. 4., Огласи. Уз овај број разаслат јези садржај за прошлу годину, Бор.
Хртауу зројки атећтекшу а тпхепути у Ктајоузћу сазкет — изашао је 6 број, с овим садржајем: 1). Покретна брана. 2). Компресори за висок притисак (свршетак) 3). Белешке: преглед хидротехнике; преглед часописа и књига. 4). Разне вести: технички музеј за Краљевину Ческуу Прагу. Смесе: Студирање технике преко коресподенције. Варошка санитетска комисија. 5). Преглед патената. 6). Саобраћајне вести. 7). Грађевинарске вести. 8). „Понуде.
' Конкурси. Лицитације. Упражњена места. Личне ве-
сти. Вести о недељним скуповима удружења. Вести
удружења. Ј.
ВЕСТИ
Личне вести.
Указом Њ. В. Краља од 3. фебруара ове год. а по указаној службеној потреби постављени су:
У Дирекцији Срп. Држ. Железница при Управи за грађење:
за инжењера прве класе г. Милан С. Милосављевић, инжењер исте класе Министарства Грађевина; и | за инжењера треће класе г. Петар Миленковић, Министарства Грађевина.
инжењер исте класе
Грађевинарске вести.
Водовод у Фрњцимаа. Господин Министар Грађевина одобрио је, да се водовод у Врњачкој Бањи изради по пројекту окр. инжењера г. Влад. П. Митровића. Предрачунска је сума 78422,33 динара.
Нови срески пут. Указом Њ. В. Краља од 27 јануара 1909. год. оглашен је за срески, пут који ће се саградити од Ивањице, преко Међуречја, Братљева, Ковиља, Ерчега, Медовине и Ступске уз реку Ношницу до ступске чесме.
__ Резервна грађа За оправку објеката у окр. рудничком набавиће се по предрачуну инжењера г.
| Чед. Младеновића, у суми од 3015:90 дин.
Осигурање окр. пута. Власотинце — Бабушница — Бела Паланка код села Грнчара, извршиће се ове год. по пројекту вишег инжењера г. М Павловића. Предрачунска је сума 6107,49 дин.
Нов засведени пропуст преко потока код Ракове Баре, на путу Кучево — Голубац, саградиће се ове год. по пројекту окр. инжењера г. Влад. Р. Вишека.
Предрачунска је сума 2258,96 дин.
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Сапић ванредан професор Универзитета
одговорни уредник: Јован Лилрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд