Српски технички лист

Ба

подизање различних паралелних грађевина и при томе је постигла знатне уштеде.

Поред Жирардовог начина регулисања долазе на дневни ред и багеровања у већем обиму било као помоћно срество за исти, било као самосталан начин регулисања, кад се жели да се што брже створи корито за пловидбу. На Х конгресу за пловидбу одржаном у Милану о овоме питању било је неколико реферата. Грађевински саветник Е: Којон из Магдебурга, директор на радовима за регулисање Елбе, на основу свога искуства овако се изражава 0 користима које у заједници могу донети грађевине за регулисање и багеровања.

„Не сме се ипак превидети да код река, које имају много талога нпр. у облику песка, који се креће по дну речном, багеровање може само под нарочитим околностима показати трајно дејство и успех, Исти много више зависе од подизања грађевина за регулисање, којима свакојако багеровање има да послужи као неопходно потребно, помоћно срество. У колико се код таквих регулисаних река покаже стално дејстве багеровања, готово увек, један део успеха треба приписати грађевинама за регулисање“;

Будолф даље даје врло интеренстантне податке о извршеним багеровањима у Рајни и Елби.

У Рајни су багеровања вршили предузимачи, плаћајући држави по 10 пфенига од ттз, а добиВени материјал упетребљавали су за справљање бетона или као шљунчани застор за горњи строј железница. На овај начин је на пруском делу Рајне од Бибериха до холандске границе у години #1908 избагеровано око 550.000 тв и поред велике тражње материјала морало се багеровање местимице ограничавати, јер је била оправдана бојазан, да сувишно пројџирење профила не може бити корисно за правилан ток речни. Наведени пример показује да багеровање шљунчаног материјала из већих река може бити од двоструке користи; јефтино се долази до једног грађевинског материјала, а сама река после багеровања, које се врши с планом, заузима тако рећи драговољно бољи и правилнији ток. Тако нпр. после извршеног багеровања на делу Рајне од Бибериха до Бингена нестало је сасвим покретних пешчаних спрудова, а на делу од Бингена до Св. Гоара багеровањем створена висина: дна речног показала се као стална. Ако се најзад на делу од Св. Гоара до холандске границе велике дубине заспу грађењем подводних прагова а спрудови (на супротној страни отклоне багеровањем, то ће се дејство истога осећати дуже време а дно речно остаће непокретно. :

И на Елби су постигнути багеровањем знатни успеси. Пешчани спрудови, који су се појављивали раније већ при средњној води, пали су за после„Ањих-25 година на висину средње мале воде, дакле

од прилике 1,50 мет. Сама пруска управа вода извршила је на 420 км. Елбе од године 1887 до 1903 око 16,570.000 т“ багаровања; са додатком количине песка и шљунка, који су извадили преду: зимачи, може се узети да целокупна избагерована

маса достиже суму од 20,000.000 те“. Ове су количине врло велике, близу 50 тз= на један метар

дужине реке, при томе треба додати да је нормална ширина реке између глава напера сразмерно мала: на саксонској граници износи око 100 метара а код Хамбурга расте до 300 мет. Концем 1907 године радило је на поменутој дужини Елбе 13 парних багера, од којих сваки вади просечно по 50 га на сат. Багеровање се врши у режији, материјал се на лађицама одвози на место употребе, и поглавито троши за испуњавање рупа и улока иза насипа.

О багеровањима, која су вршена у цељи поправке корита за пловидбу на По-у, Волги и Мисисипи реферишу Зазз,, Кјеђег и ОтгзКегзоп.

5а551 описује извршене пнкушаје багеровања на По-у: свуда су постигнути повољни резултати На свима местима, где река не показује знатне промене правца, пресек избагерованог усека проширио се доцније увек и то у знатној мери. Наравно да се при том нешто смањила избагерована дубина усека, али ипак најмања дубина воде и на два месеца после свршеног багеровања била је релативно још за 1,20 до 2,70 метара већа него пре ба-

геровања.

На Волги су већ од неколико година вршена багеровања, да би се поправило корито за пловидбу при малој води. Тимонов је год. 1900. реферисао о резултату багеровања, које је он до тада извршио. Из садашњег извештаја К]Јеђе!-овог навешћемо да се радови багеровања —- сасвим супротио ранијем поступку — не одлажу више до времена мале воде, већ се на против гледа да се сметње уклоне с пута, пре него што пловидба због њих почне трпети уштрба, Летеће инжењерске колоне врше снимања на дотичним плићацима, код којих је багеровање потребно. Ова места су у напред позната, пошто избагеровани прокопи по кад што задрже свој положај за дужи низ година; код неких је пак посматрано низводно померање од 60 метара годишње. Као резулгат багеровања Кјеђег

наводи да је корито за пловидбу на целокупној дужини подубљено за 0,80 до 1,00 метар. На ту

циљ је у години 1903 на дужини једног дела реке од 436 километара утрошено 515.817 динара т. ј. 1183 динара на 1 км. Пошто је исте године избагеровано 1,058.000 т', то излази да! ттз багеровања заједно са транспортом кошта свега 0.48

динара. Транспорт је вршен понтонима или директно багерским црпкама на просечну даљину од 200 мет.

а багер је на сат копао по 250'т. Од године 1901 до 1904. вршено је багеровање на 388 пешчаних

спрудова,