Српски технички лист

= 5

унети у установу ове уплате ако жели благостање и радничке класе у земљи.

Из целога напред изложенога описа види се да су како величине уплата, тако иве личине ренте одређиване емпирички без икаквог рачуна логички постављених и изве дених. Богатији, односно они који више зарађују улажу више, па више и примају; и на том принципу почивају данас готово све установе за радничко обезбеђивање Извесан се проценат од зараде улаже, па извесаћ се проценат и прима, а што се баш тај процентт улаже и прима а не баш ништа више или мање. то се не може никако рачунски доказати већ може дати само овакав одговор.

тако је искуство — емпирија — показала.

Не треба дуго мислити, па да се увиди да је нетачан овај начин обрачунавања обезбеде и уплате, јер већи или мањи улог по овоме начину одређен не зависи ни од каквих сталних закона, већ се повећава или смањава према томе: да ли се повећава или смањава зарада. А од каквих момената зависи повећавање или смањивање зараде—е ту се за цело не могу поставити никакви закони из чега излази, да се према оваквом стању ствари не могу никада предвидети приходи института за радничко или које друго обезбеђење,

Међутим издаци каса ових установа подлеже, као што је речено—под извесне за коне—под законе социјалне (друштвене) физике или још специјалније речено; под законе социјалне динамике, под законе који по-

казују кретање друштва.

Благодарећи општој заузимљивости Ста.

тистичара, данас су постављени доста тачно закони социјалне динамике. Данас се зна са довољно тачности број смртности у појединим годинама живота, број самоубиства, лудила, крађа ит. Д, Па исто тако у законима социјалне динамике — изведеним из статистичких података— налази се могућности да се одреди број рађања, онеспособљавања, бракова и тд. Доводећи сад ове количине у везу са животним односима лако је увидети, да издаци каса разних установа за обезбеду зависе од закона социјалне динамике. Сад само треба под исте законе пол“ вести и примања каса, што је такође извршљиво, узимајући у помоћ рачун вероватно ће и интереса на интерес уз законе социјалне динамике.

Кад имамо и примања и издавања касе израчуната по истим принципима и кад сра-

чунамо вредност и примања и издавања на једно и исто време (дисконтујемо ове вредности), онда нам остаје још само да ове две једнаке вредности вежемо знаком једнакости јер оне и морају бити једнаке, ако се не жели да се каса нити штети нити богати, па да се добије једначина помоћу које се моге тачно израчунати вредности појединих чинилаца. Ето тоје принцип — чисто научни који треба да служи као темељ за оснивање установа радничког обезбеђавања. Овако рачунски изведен основ за ове установе може се једино и назвати рационални основ, који потпуно зајемчава стабилност ових установа

У расправи коју смо мало час поменули датаљно је обрађен сваки поједини случај за радничко обезбеђење. Обрада је чисто математичка и она нам даје могућности за сва потребна обрачунавања, а то треба само и да послужи као рачуница при стварању самога закона и статута за поједине случајеве обезбеђења, за чију је израду непосредио потребан социолог удружен са добрим правником и ваљаним администратором, па тек онда да се створи

посао, који се може разрадити као сталани непроменљив закон. Математичар, социјолог, правник и администратор сви скупаи сваки понаособ радећи биће само у стању да ство-

ре правила, која се могу утврдити као закон. Београд 1908. год

Живојин Димитријевић в. инжењер

0) регулисању река.

по предавању грађевин. саветника И. Полака.

(наставак)

Пошто смо у напред наведеном примеру показали дејства просецања окука и инундационих насипа; да наведемо још нешто из праксе о паралелним грађевинама. |

Из одговора грофа Кзеџпанзека—у седници земаљског собора Доње Аустије (од 9-ог октобра 1907.) као и ранијих изјава „Комисије за регулисање Дунава“--види се да је комисија са свим одбацила до- . садањи принцип регулисања са паралелним грађевинама за средње водостање и да је у интересу пловидбе и у циљу смањивања трошкова усвојила француски систем регулисања малих вода помоћу напера (шпорова), чије слеме или лежи испод обичне воде или нешто изнад ње. При измени програма и начина рада комисија је нашла да је излишно даље