Српски технички лист

_ 79 —.

Покретне степенице. На станици Она! 4' Огзау у Паризу постигнута је веза помоћу покретних степеница система Носћката за висинску разлику од 6 т. Главни саставни део степеница је двострук Гал-ов ланац без краја. Ланац се креће преко ланчаних котурова, котуроза који имају нарочите жљебове за члакове ланца. Сваки ступањ има по четири точка који се коврљају по шинама. Предња два точка спојена су с Галовим ланцима. Сами ступњеви су израђени као роштиљи те могу да прођу лако кроз подесте који су слично израђени и да собом понесу путнике који на подестима чекају; а исто тако путници могу лако са ступња сићи на подест кад ступањ пролази кроз подест, Газишта су од Корборунда и цемента. Ова је врло трајашна маса уклопљена и укљештена у поједине чланке ступњева. Кретање бива брзином од22м. на минути за то је потребна снага само 15 коња. Ширина степеннца износи 1,5 т, Оваквим степеницама могу проћи два пут више људи но обичним сталним. Трошкови око инсталације износили су 50000 динара

(јаз. Апп. дец. е Ј.

Постанак бетона. Као што је познато казнени завод милбрански у Лондону била је прва грађевина чији су темељи израђени од бетона, Постак за употребу бетона за тај циљ дало је на чудан начин грађење ватерловског моста преко Темзе Приликом фундирања тога моста наишло се на тврду стену, која је била састављена из кречног бетона. Како се тај слој могао на том месту појавити, било је могућно објаснити једино тиме, да је некад нека лађа, која је носила хидраулички креч некако потонула у Темзу, и да се кречна каша замесила с речним облутцима.

Роберт Смирк је овај очврсли материјал уботребио за израду темеља поменутог казненог завода. Пошто одломци од ове прве бетонске грађевине имају велику историјску вредност то се немачки музеум у Минхену обратио на немачко посланство у Лондону, да му се набаве парчад тог бетона. И ако је

зграда већ порушена и ако је ископавање старог темеља задало много посла, ипак је енглеска надле-

жна власт одазвала се молби поменутог музеја ииспослала примерке траженог бетона.

Ј.

Засађено воћена друм Лобмахтерсемн до Бајнума, дало је прихода (1903 год.) 7800 марака. Плаћало се за једно родно дрво 70—80 марака а за једно дрво (париска рамбур) излицилирано је 108 марке. Тако су 100 кила јабука на дрвету коштале од 36. 40 марака.

Део друма од Лобмахтерзен до Крајушосе дао је од воћа прихода 10.000 марака а целокупно 06-

државање кошта просечно 11.000 марака. У сваком случају ови бројеви могу дати доказа, шта се са

правилним неговањем воћа на друмовима постићи може.

(Помолошки месечни журнал од 1908 год.)

Нова опасност за уметничке египатске споменике. Као што је познато, у Асуану саграђена је велика водојажа зарад наводњавања нилске долине јер је цео предео трпио грдну сушу. Сад се предлаже да се водојажа издигне за још 7 метара. Штетне последице за уметничке споменике, које ће отуд произаћи могу се лако предвидети,

· јер би услед тога грађевине на острву Филе (РАПас)

све исчезле. А ако се изведе план о наводњавању ' предела између Асуана и Кахира који је предео сад неродан, исчезла би варош мртвих, коју су та| мо у великом пространству основали стари Егип· ћани за време дугих“ столећа; а губитак археолошких споменика био би огроман

трт. зр. т2 а агсћ. Ј. | у. Кга!. Сезкет.

О брзини ремена код трансмисија. Чувени фабрикант ргмена у Хамбургу Герхенс (бећгкепз) даје о том занимљиве податке. Он вели дословно : „Брзина ремена није ограничена на 60м. на секунад. Било је већ ремена с брзином од 500м. у секунду. Вгоуп, Вемеп « Сотр. ишли су до 375 м. Шукертови Замајци имају обимну брзину до 100м. Важан је отпор ваздуха. У затвореном простору и код затворених точкова и прстенастих, спада тај отпор на половину; у простору у ком би био разређен ваздух тај би отпор био готово нула. У Шкодиним радионицама била је опробана парна турбина са 4000 обрта у минуту да би се опробало учвршћење лопатица. Турбину су пробали у оклопном торњу (Рапхемшт). При отвореном оклопу требало је за покретање турбине 150 коњ. снага "да би се достигло 4000 обрта у минуту а при затвореном само 10—12 коњ. снага. Највећа брзина · ремена још није била прекорачена. Зато ремен најбоље може да послужи за пренос снаге с парних турбина. При том треба брижљиво извршење и по' десна кривина на венцу ремника (точка).“

(дећткепз се даље изразио противу употребе ремника за затезање. (5рапгоПе)

С ческог Ј.

ВЕСТИ

Личне вести.

Указом Њ. В. Краља од 2. марта ове год. постављен је за инжењера треће класе у Дирекцији Срп. Држ. Железница у управи за грађење г. Милоје С. Јовановић инжењер општине београдске у оставци.