Српски технички лист

(06

ОСНОВА ПРИЗЕМЉЕА ара, Засн % -ајаабрјабалас дева

Барним.

Де

Ри а ови ин ЈЕ Ба | авина || 7

буна.

(рано ваун

ње

5 | бељека || Бенга Ја: || 7

| јен] 57

з 4; |] ли ' | ~ 2 ава пен ара Мо

~ палиле Мора пију

аркитекте, но чланови оцењивачког суда су се оградили од тога и скренули Управи пажњу на то, да се проширењем круга утакмице повећава број учасника, што опет повлачи и повећање броја награда; а што је најнеповољније: одстрањује се од утакмице и извесан број наших уметника, чији нам је рад у овој прилици и према напред изложеним тежњама и најдрагоценији. Ови разлози нису могли убедити Управу Монопола, и она је решила, да се повећа број оцењивачког суда са још два архитекта са стране, а да награде остану исте, које је оцењивачки суд и за ужу утакмицу тражио.

Ванредно велики програм, по коме је требало нарочите, више практичне него уметничке захтеве испунити; особена диспозиција одељења, за продавнице, магацине, израду хартија од вредности и др. са нарочитим прилазима, а сем тога плац на углу Немањине и Милошеве улице, где је најмања разлика у паду, на простору на коме би се зграда морала поставити, читавих 8 метара, — учинили су необично тешким решење овога задатка, те су и многи архитекти, због огромног посла а слабог изгледа на успех стали на пола пута.

Тежак је задатак биоим због тога, што је се тражила зграда за два надлештва са потпуно подвојеним кругом рада, па и одвојеним просторијама без интимније међусобне везе, а ипак у једној згради Природа посла захтева, да се морају за свако надлештво поставити засебни прилази и степеништа; и сам посао пак који се у овој згради развија у пола је трговачки и бирократски; тражи се

врло мало простора за репрезентацију, а ве-

| |

ра према ј

ћина, и то огромна, то су просте радионице, канцеларије, продавнице, магацини и др. те и грађевина по својој намени спада у уметничке објекте другог реда. — Архитекта је, решавајући овај задатак, тешко могао наћи основну идеју — водиљу, која би га држала, да се не изгуби у ситницама.

Поврх свега, не треба оставити непоменуто, да је и политичка неизвесност у јесен прошле године пореметила архитекту, као члана друштвене заједнице на кога су морали догађаји, који се око њега дешавају утицати, баш у време кад су архитекти, који су се ангажовали за утакмицу морали најинтензивније радати, а познато је да на развиће грађевинске уметности само сређене политичке прилике могу повољно утицати.

Све је то учинило, те је број утакмичајаком интересовању у почетку био сразмерно мали, а напомене ове биле су потребне, да у неколико објасне прилике под којима је ова уметничка утакмица изведена, и да се у том смислу допуни записник оце њивачког суда, који је издала Управа Државних Монопола, а који је се због краткоће у времену морао ограничити на врло ус

ко и просто излагање резултата.

|ЦЕ

Од једанајест приспелих радова суд је искључио из оцене за награду пет, зато што су непотпуни или што не задовољавају програм; похваљена су два пројекта и то са знаком „по могућству примена српских мотива“ и „Вардар“ а наградио је четири и то:

Првом наградом од 5000 динара пројекат са знаком „Уједињена Србија,“ од архитехта г. г. Николаја Васиљевич Васиљева — и Степана Самоиловича — Кричинског грађ. инж. и архитекта Петерсбург;

Другом наградом од 4000 дин. пројекат са знаком „поштанска марка од једне пареи црвени и плави круг преко марке,“ од архитекта г.г. Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића професора Универзитета Београд,

Трећом наградом од 3000 дин. пројекат са знаком

„рошг је зеше зеђе“ за српски стил од архитекта г. Владимира Поповића Београд.

Четвртом наградом од 2000 дин. пројекат са знаком „Х“ од г. Франтишека Блаже-

ка архитекта и професора Хоржице, Ческа.