Српски технички лист

— 116—

који се боји дане увреди своје бираче терајући их на кулуке, Код онога све ће те наредбе остати у општинској прашини не извр· шене и не дирнуте. Могу се још преко целе године у овом смислу наредбе издавати и појачавати, ако нема свести и појимања своје дужности код општинској власти, ништа неће помоћи никакве наредбе.

Могло би се на ово приметити да полицијске власти треба да се старају за извршење својих наредаба, и према непослушним

председницима да примењују казне, на које им закон даје право. Али, кад се узме у вид, да се на овакве казне имају право председници или кметови да жале Државном Савету, где често врло дуго на расматрању остану, па се и ниште, а поред тога ако одбори збор општински заштићују таквог председника, који опет њих заклања и не тера их на кулуке, онда се лако може појмити, да ни полицијске власти не могу ништа да учине санеуредним кметовима. Поред овога, кад се узме у обзир да и многи полицијски чиновник 34виси баш од каквог угледног пр дседника, о коме мора водити рачуна, да га не увреди, те да га за час не уклони из овога среза, онда ће се још лакше појмити, шта смета, те се не могу да изврше као шго треба издате наредбе.

Ово је све довде напоменуто за наредбе, које се издају за путове, а које би се могле извршити кад би се хтело, т ј. кад би општински судови били заузимљивији и радили онако као што им се нареди. За оне који неће да изврше оно што им се нареди треба предвидети у закону осетне казне које треба да су извршне без многих формалности, чим се утврди неуредност и непослушност. У крајњем случају те би казне могао само Министар Грађевина да расматра. Оне би се изрицале од стране начелства по рефератима грађевинских одељака. Никако ово не треба преносити на ниже полицијске власти, које су, као што је напред речено, у многоме зависне од председника. Кад се тражи, да грађевински одељци, односно инжењери, одговарају за неисправност путова, онда нека им се даде власт, да могу и кажњавати оне, који не послушају наредбе инжењерске, које издају за путове. Или, да су полицијске власти дужне по рефератима инжењерским да кажњавају ненослушне кметове. А не као до сада, стотину реферата и извештаја о неуредностима, или рђаво израђеним деоницама појединих општина, ништа не помажу, нити се по свима ма шга ради. Инжењери нису

чак у могућности, нити имају право, да се коме даље жале на то, што се по тим њиховим извештајима није ништа радило, јер немају право да обилазе своју прву претпостављену власт. Све што могу, то је, да оставе у актима дотичног предмета копије тих својих извештаја, те да се увери, ако ксме затреба, де су инжењери радили што су могли, али с друге стране да нусу имали помоћи.

Поред наредаба, које се издају, а које би се могле извршити кад би се хтело, као што је: просецање нових путова, који се могу народном снагом извршити, скидање прашине и блата са путова, довлачење речног шљунка и растурање истога по путовима, туцање камена и.попуњавање њиме излоканих места, као и чишћење шанчева (јаркова) поред пута и корова, — има наредаба које се могу сваке године понављати, али, које сене могу извршити. Бар у оваким приликама и околностима, које су код нас, те наредбе су неостварљиве. Може некоме и смешно изгледати, кад се каже неостварљиве, али су ови наводи истинити. На пр. може ли се извршити једна наредба у којој се наређује да се један пут од 60 Км. дужине по целој дужини 5,00 м прво калдрмише каменом до 15 см. висине и озго наспе шљунком или туцаним каменом, а то све сврши за једно лето2 А за извршење ове наредбе требала би једна „скромна“ сума само од 600 хиљада динара, рачунаћи само по 2,0 дин, квадратни метар израде пута са каменом подлогом или калдрмом. Или на пр. да се још у току једне године сви пројектовани, отпочети и недовршени путови, просеку, калдрмишу, сви објекти на свима подигну и сви предаду саобраћају! А за вештачке радове на тим путовима и објекте нема ни једне паре пре двиђене у дотичном среском или окр. буџету

Па и сама оправка путова као што треба да се доврши и пут осигура за „сигуран и лак“ саобраћај, па је немогуће извршити. На неком путу није никад ни грађена калдрма, нити камена подлога, него се само пошљунчавало од како је предат саобраћају. Ту се обичним „пресипањем“ као што се 30ве оно растурање шљунка за 4—5 см, дебљ. не може ништа учинити, нити се то може назвати каква оправка. За праву рационалну оправку, требало би прво поставити комену подлогу па озго насипати, нарочито где су мочарнија места А за то треба, доста и доброг материјала, доста радне снагеи вуче, па на послетку новаца за: вађење камена и грађење камене подлог; ејгр ако се то остави

пи