Српски технички лист

405

Таква вода протиче поред темеља зграде и уступа непрестано место другој води која дотиче. Код устајале воде махом остаје иста количина воде око темеља. Промена у том случају наступа само у онолико уколико вода понире озго кроз поре или у колико испарава. У првом случају издиже се ниво подземне воде а у другом случају ниво спада. Из овога се види у каквом међусобном односу стоји површинска и дубинска вода. Површинска и подземна вода непрестано су у комуникацији. Површинска вода приликом понирања може да изазове знатно издизање нивоа и јако струјање подземне воде. С друге стране опет подземна вода местимице избија на површину као извор и на тај начин постаје површинска. Тако, може се рећи, истоветне капљице и делићи воде круже: час под земљом, час на површини и по ваздуху.

Састав подземне воде и висина њеног нивоа од великог су значаја по здравственост становника. Нарочито је утврђено, да су становници у долинама особито наклоњени за извесне болести и да је број смртних случајева већи но код становништва који живе на већим висинама.

Свуда у близини људског насеља подземна се вода загади, па како вода има непрестану тенденцију да тече на ниже, јасно је, да ће загађена вода имати мање уплива на становнике виших места но на становнике места која ниско леже.

Да и осцилације нивоа подземне воде имају „ дуплива на. здравље становништва види се из ових

расматрања. Кад услед јаких пљускова или при на-.

тлом отапању снегова вода сјури с брда у долине, „онда наступају поплаве; канали и одводне цеви се загуше и вода се успори, те испуни нужничке јаме и сметлишта. Услед тога заразне клице, с површине доспевају у подземну воду. При сталном и при ниском стању подземне воде, загађена вода сразмерно мање упливише на здравље становника но кад је ниво подземне воде висок, јер тада насту-

пају заразе — епидемије. Петенкофер, који је био |

први обратио пажњу на ове појаве, показао јејош 1869 године, какав однос постоји између загађене подземне воде и заразе колере и тифуса.

Код грађевина ми у главном имамо да се боримо противу притиска воде и да спречимо да се

подземна вода не пење уза дуварове. Ако оптере- |

тимо доње слојеве водоносног земљишта онда то мо же да изазове издизање воде на више те да овако издигнута вода врши притисак на околно земљиште или на друга тела. Сем тога треба водити рачуна о притиску који изазива енергија текуће воде, затим на познату појаву код спојених цеви и т. д. Баш на закону о понашању воде код спојених цеви (комуницирајуће цеви) оснива се важан појав за техничара на име: да подземна вода кроз пукотине и проломе може имати везе с оближњом реком или

језером и да према томе ниво подземне воде може да се пење и да спада према водостању реке и језера.

Ако темељи зграде допиру дубоко у подземну воду, онда вода има тенденцију да се попне 2 метра високо уза зидове ван оне површине која је у води огрезла. Задаћа грађевинара је да спречи пењање подземне воде на више. Кад текућа подземна вода или вода из пора земљишта услед капиларности продре у подрумске зидове, онда се вода и без особитог притиска, само услед молекуларних сила — услед капиларности — пење све више и више. Тако се навлаже, најпре подрумски па затим и спратни зидови. Вода заптије пореу зидовима. А кад опеке и зидови изгубе порозност, онда се јављају у зидовима велике незгоде. Пењање подземне воде по зидовима јасно се види, јер влага обележи зид те се сув зид разликује по боји од влажног. Обично је подеона линија таласаста.

Да се зидови осуше треба пре свега испитати тачно узрок влази. Јер сама појава влаге у зиду над земљом није доказ да је у зидове продрла подземна вода. Дешава се, да су подрумски зидови сразмерно суви а да су спратни влажни. Влага почиње тек од површине земље. У том је случају површинска вода продрла у зид услед тога што је незгодан положај земљишта за отицање воде или услед тога што је калдрма око куће лоша и т. д. Ако случајно нема изолације у зидовима а калдрма и околно земљиште су растресити онда површинска вода може да овлажи и подрумске зидове и у том случају врло је тешко наћи прави узрок влази. Пажљив грађевинар ће у овом случају употребити сва могућа срества која буду била подесна да спре-

"че распростирање влаге, У овом погледу боље је

учинити и сувише него ли ма што пропустити. (наставиће се)

Кисћћона Тесћишзеће В/лаНег Мо 2 1909 г.

Саопштио Ј.

Суштина чаробног прута за истра-

живање воде. (М/пасћејгиТе)

У недељном часопису „Тесћтвзеће Випазсћац“ бр. 16 од ове год. а поводом наступања пролетњих дана, који пружају прилике да се поново практичКим огледима продре у суштину чаробног прута, саопштено је о томе мишљење једног физичара. С

У српском народу нема тог појма и с тога нисмо могли наћи подеснији израз за реч УУПпзсћетше те ће можда реч „чаробан“ звучити мало мистички.