Српски технички лист
_"
— 131—
первази врата и прозора, стубови и капители из сивог мрамора, већином полираног. Кубе у основи, изнутра и споља. преставља осмоугаоник, каквог нема у Србији ни кад романских, ни код византиских, грађевина.
Прво место међу свима црквама романског стилапо својим размерама, лопоти пропорција, богаству орнамената, савршенству техничке израде — заузимала је у своје време Бањска Црква, саграђена около 1315 год. краљем Милутином међу Косовском Митровицом и Нозим Пазаром. По предању, после Косовске битке она је била претворена у џамију, што се потврђује остацима дограђеног мунарета. Сад је она полусрушена и савршено запуштена; материјал њен развлачи се без икакве препреке и налази се у околини у сељачким грађевинама, све до штала, где је могуће наћи остатке дивних орнамената. Судећи по остацима то је била величанствена грађевина, покривена плитким — не дубоким — кубетом, које је захватило готово сву ширину грађевине. Фасаде су биле обложене белим и црвеним мрамором и плавим серпентином, и сјајно полираним. Од цокла до крова тесани камен је ишао у правилним слојевима, ширине 40 см. наизменично у трима бојама. Первазни венци с лучним фризом, стубови и капители били су из белог мермемера. Остаци цркве држе се још у толикој мери да лектор сматра да јој је могућна рестаурација. Као пример византиског стила ове епохе, лектор је навео Грачаницу на реци Грачаници на Косовском Пољу, саграђену 1321. године. Крунисана с пет кубета ова црква има две препрате, које састављају једну целину с главним олтаром, и трећу на висини другог спрата. Зидови су од тесаног камена и опека који се наизменично ређају. Опеке су положене 2—83 слоја у једноме реду, ито понегде насатипе. Опеке су танке с приближно исто тако дебелим прослојцима цемента, помешаног с кречом, На фасади се ређају појасеви црвени, беличасти и зеленкасти.
Цркве из времена кнеза Лазара не само планом основа с трима апсидама, но и карактером раскошне орнаментике приближују се Истоку, производећи утисак духовног сродства с црквама времена Немањића,
У Дечанима има црква (којој је био неимар
калуђер Вите из Котора 1323. и 1330. године | у романском стилу); то је вероватно највећа од
свих српских цркава. У основи има облик вазилике с трима нефама (брода). Иконостас глав-
ног олтара је од белог мермера. Висина овог храма заслужила му је назив: Високи Дечани. Обложена је белим н ружичастим мермером, а покривена је, изнутра и споља богатим орнаментом из тога истог материјала; примена акантуса показује трагове ренесанса. Пећска црква Српске Патријаршије, саграђена у другој четвртини ХЈУ века у византискоме стилу преставља особити тип сједињења трију цркава једнаке висине са заједничким зидо| вима; средња из њих је нешто шира и дужа наго друге две. Свака црква има по једно кубе, а паперт је општи. Црква Раваница (задужбина кнеза Лазара) саграђена 1381. г,, даје тип цркава које носе име триконхос по трима апсидама, прекривеним _ полукубетима; одлика њена,су полукружне певнице. Друга особеност састоји се у распореду кубета: између источног и западног пара је веће одстојање, него између јужног и северног. Црква Манасија (задужбина деспота Стефана Лазаревића) грађена је 1407. год. а налази се у близини тврђаве. Саграђена из тесаног камеиа и лишена сваких орнамената, чак и на царским вратима; изгледа као да је остварила завет дату једној народној цесми кнезу Лазару : градити храмове из самог камена, не старајући се о њиховом украсу. Патос на паперти те цркве је из белих а у самом хра-
му из жутих мермерних плоча.
Једнообразност грађевин : надокнађава се живописом по зидовима, која у српским црквама у опште има особити карактер. Најобичнији су мотиви — или изображење српских владара, као црквених ктитора, како подносе модел саграђене цркве томе, коме је она посвећена, или слављење подвига у борби за хришћанску веру. У последњем случају интересантно је, као у опште на истоку, широка распрострањеност култа четрдесет мученика. Фрески њихових мучења на леденом језеру налазе се у цркви Студеници, Жичи и Градцу и готово увек при улазу.
Своје предавање професор Лавров завршио је обрасцима српске народне појезије, који сведоче о љубави овога народа ка сво-
јим црквеним споменицима.
Рад Немачких Железничких Одељења у рату 1870—71.
26. Јануара 1896. год. држао је професор г: | Милер-Бреслау, тадашњи ректор Политехнике у · Берлину, у школској аули предавање о раду инже-