Српски технички лист

— 182 —

њера у Француско-Пруском рату 1870—71 године. Технички лист Хеттађјан дег Вацуелаипо у бр, 58, 65, 80 и 101 од 1896. год. донео је то предавање са сликама у тексту под насловом „Пје Тћанокен ипзегег Реј4-Елвепђаћп- Абфће псеп шп Кпеве 1870/71 а берлинскаиздавачка књижара У ћејт Етз! 4 Зоћп издала га ја у засебној књижици, одакле и ми вадимо ове интересантне врсте са жељом, да овим редовима скренемо пажњу колегама, нарочито војним обвезницима, на ово — за садашње наше политичке прилике — поучно предавање.

Наредба за мобилизацију Немачке армије из. дата је 15. јула 1870 год. и тада је први путу историји немачке војске издата заповест и за мобилисање једне веће техничке железничке трупе. „Реја — Е:зепраћи-Абфће по.“ На какве се тешкоће наилазило при извршењу ове заповести тешко је замнслити данас, јер данас у немачкој војсци постоји жељезничка бригада, која се у мирно доба —- снабдевена свима научним и модерним техничким тековинама — озбиљно спрема за свој позив, док тада, у ствари, такво одељење морало се тек створити. Од 1867. год. постојали су прописи „ОгеташзаНоп Аез Ејаррепмуезепз 211: Деб дез Клесе5,“ којима су била предвиђена четири железничка одељења, са задацима: да поправљају од непријатеља разорене железничке линије, мостове, тунеле, телеграфе и т. д. да граде нове краће железничке пруге или, при одступању, да кваре железнице и друга саобраћајна средства. Свако оделење имало је да добије за шефа једног вишег железничког технич» ког чиновника и техничко-железничко особље више и ниже техничке и саобраћајне жељезничке чиновнине — и већи број пионира регрутованих из редова занатлија: дрводеља, зидара, бравара, рудара, железничких раденика и т. д. који су при сваком одељењу образовали „железничку компанију“ са једним капетаном као командиром. Та компанија или трупа имала је да извршује радове, а потпадала је такође под управу именованог цивилног шефа. Цивилно особље имало је да одреди тадашње Министарство за трговину, занате и грађевине, а мобилисање железничке колоније имао је да изврши батаљон гардиских пионира у Берлину.

Као што се види све је било предвиђено, па ипак ничег стварног није било, јер ни у једном одељењу нису раније била одређена лица, која ће заузети дотичне положаје. Исто тако није било раније одређено, какав алат и справе имају да доби-

ју дрводеље, ковачи, бравари и т. д. нити какав материјал треба понети за израду горњег строја железничког, мостова и т. д. као ни колики ни какав железнички! воз, или возови, треба да су за пренос људства и свега овог материјала. На све ово, тек после проглса мобилизације, могао се дати одговор, као и постарати се за потребан алат

и материјал. Истина да је у рату 1866. године на пруској страни било већ оваквих одељења, но како

су била у скромнијим размерама образована и кра-

тко време дејствовала, то се готово никакво искуство није могло стећи ни доцније применити, те је прогласом мобилизације Министарство Грађевина доведено ненадно у незгодну ситуацију, пошто је оно — као што је напред наведено -— имало да се постара за технички и саобраћајни персонал сва · ког одељења. Овај задатак решио је Вајсхаупт, директор железничког одељења Министарства Грађевина, човек са јаким организаторским духом, коме је тај посао био поверен да га изведе и који је успео тако, да су се сви чиновници и раденици већ 23. јула могли јавити својим шефовима одељења у Министарству Грађевина. Тада је одмах приступљено набавци потребног алата и материјала, као и одредби железничких возова за свако одељење засебно, тако, да је већ почгтком августа прво одељење могло ступити у акцију, одмах после битака код Вајсенбурга, Верта и Шпихерна, где је одмах имало пуне руке посла.

Обе ратујуће стране потпуно су појимале важност железница у ратно доба. Па како су железнице код немачке војске имале да служе за довоз појачавања и брзо размештање трупа, за пренос оружја, муниције и ране, као и за одвођење рањених, болесних и заробљеника, то су се Французи свим могућим силама трудили, да непријатељу отежају употребу железница и то како у самом почетку рата, тако још више у току његовом. На дугачким линијама наилазила је немачка војска на мостове и красне вијадукте порушене; тунели и усеци су минирани и затрпани. Па и много доцније, за време редовног саобраћаја, наилазило се на скривене мине, које нису упалиле.

(наставиће се.)

Производња електрике из горива

Физичари су заволели проблем о производњи електрике непосредно из горива; али су сви досадашњи покушаји у том правцу остали без велика успеха. Посредним путем добија се из горива електрика данас овако: У каменом угљу или у опште гориву акумулисана сунчева топлота троши се испод парних котлова или у машинама. Пара производи снагу коју динамо машине пребраћајују електрику. Добивена количина електрике заостаје, као што је познато, испод теоријског ефекта на знатну количину.

Ту скоро пронашао је Гаајеп Ваззе! у Ертау-у у Француској један начин производње електрике при коме се не троши непосредно јни хемикалија ни други материјал већ слично као код акумулатора бива, прео-