Српски технички лист

= 154 —

Јасно је, да у том случају не помаже много замакање везача у жидак тер. У рајнској провинцији већ одавно умеју да спрече прелаз влаге на врло прост начин и у случају да је место асфалтног слоја употребљен двострук зид са слојем ваздуха. Они наместо везача умећу од места на место гвоздене стеге премазане каквим добрим премазом као заштитом противу рђе. За стабилност зида довољан је мали број оваквих стега а и саме стеге мање су згодни мостови за прелаз влаге, те је на тај начин у доста знатној мери доскочено поменутом недостатку.

Но и овај начин није потпуно поуздан. Берлински грађевински одељак прописује, да се сви зидови

у подрумским просторима, и уколико их земља обухвата и уколико су у додиру са земљиштем, 0-

мажу гудроном. Земља се ту несме насути пре но тто гудрон отврдне и док земља, којом се насипа, није потпуно сува. Многима ће ова двострука и трострука предострожност изгледати сувишна и претеране заметна, и скупа. Али штедња на томе месту у правом смислу је највећа лудост и грех. Кад се тачно схвати, сва мука око предохране противу влаге за време зидања сразмерно је незнатна и сраз-

мерно мало кошта новца. А колике ли су муке, незгоде и колики су огромни трошкови кад се то

мора накнадно да изврши на већ готовим грађевинама! Најпре се морају зидови опкопати, мора се леп обити, спојнице изгрепсти, неколико слојева зида длетом избити или тестером исећи. те да се најзад, и то парче по парче, умету непробојне плоче од печене земље, асфалта, олова или стакла, па на послетку то све треба залити подесним малтером, нарочито за тај циљ спремљеним. Ка се све сврши.

онда треба још дан ноћ сушити зидове помоћу пећи са коксом и при том чувати стражу да се

случајно што не упали; треба накнадно зидове тером премазати или цементом олепити и т. д. Треба при том још напоменути да се ови слоојеви за изолацију не изврше увек брижљиво нити од подесног материјала. Материје, у којима је тер главни састајак, имају сумњиву вредност, јер нису доста постојане и не могу да одолу разорном упливу цемента и креча. Најподеснији је слој асфалта, који се поравни врелим гвожђем како би асфалт продро у поре зида и камена, те да се добије потпуно заптивен слој. Слојеви који имају да спрече јаку навалу воде најбоље се израђују од клинкера које трсба правилно полагати у асфалт место у малтер. Код спољних зидова подрумског спрата довољан је један једини слој изолације у висини подрумског пода.

Нарочита су срества потребна кад се тражи да се подрумски простор обезбеди од влаге тако, да не може да продре ни вода под јаким притиском. Ово је особито тешко“ постићи у случају кад је подрумски под нижи но што, је највише

стање подземне воде. Ако буде могуће да се за време подизања грађевине зида у сувоти, онда се за изолацију употребљују обрнути сводови (подножни сводови). Најпре се сви стубови међу собом споје обрнутим луцима испод пода, па се онда цела овако ограничена површина обрнуто засведе правим сводовима (пруска или ческа капа) тако, да је полеђина свода окренута земљи. Зарад израде ових сводова потребно је најпре начинити калуп т. ј. коритаст слој бетона испод свода.

Изнад бетона нанесе се слој ливеног асфалта око 2 см. дебео. Овај се асфалт нанесе и на околне вертикалне зидове и луке и овај вертикални слој асфалта доведе се у везу с хоризонталним асфалтским слојем којим су изолисани зидови. Преко коритастог слоја асфалта полаже се обрнут свод, који треба извршити од клинкераи у цементном мелтеру. Тек тако извршена изолација може доиста противстати потиску воде озго. Коритаст простор обрнутог слоја може се испунити песком или отпацима малтера а преко свега тога долази патосање подрума. |

Ова се конструкција може многострухо модификовати. На много места су с успехом употребљени само обрнути сводови без бетонске подлоге. А ли у таквој прилици постоји опасност да се сводови по средини не проломе кад се случајно снизи ниво подземне воде и притисак попусти.

Берлински грађевински одељак нашао је овоме лека. У средини, где долази пупак обрнутог свода озида се повећи фундаменат, који има да спречи слегање средине свода. Кад се сводови извршују по Монијеровом систему онда је довољан танак слој цемента са мрежом од жица. Изнад овог се положи слој бетона у ком има тек мало цемента, па преко бетона полаже подрумски. патос

У случају да се мора зидати у води, онда је пре свега потребан дебео слој бетона. Није ретко да му је дубљина до 1,00 м. па и више кад је под подрума ниско испод нивоа подземне воде. Али је успех од ове конструкције врло сумљив, ако се бетонирање изврши тек по довршетку зидања подрумских зидова, јер се тад не може да постигне потпуна веза између зидова и бетонског слоја. Рационално је да се бетонски слој изврши пре почетка фундирања и то тако: да бетонски под прође испод околних зидова и да се издигне доста високо са спољне стране, те да вода ни с поља не може продрети. Изнад бетонског слоја треба опет положити обрнуте сводове који ће противстати потиску воде оздо. Ако хоћемо да радимо сасвим савесно, онда треба претходно добро заптити бетонски слој. То се постиже тиме штосе преко бетона положи неколико слојева црепа у цементном малтеру и то наравно тако да се добије правилан превез: да горњи црепови покривају увек фуге доњег слоја.